I onda sam vremenom shvatila: pa ne, ne možeš ti da čekaš tamo neku promenu. Nebitno da li je politika u pitanju ili tvoj komšiluk, zato što hoće da ti sklone park da bi sagradili parking. Ne, to zavisi od tebe, tebi se nešto ne sviđa, ti probaj nešto da promeniš. I naravno, bitno je to da se udružiš sa nekim, da nisi sam, zato što uvek ima istomišljenika. Mislim da taj neki način razmišljanja vremenom može da izrodi nešto novo. Da li je to politika, ili slikovnice, ili feminizam, bitna je solidarnost, da se okružiš ljudima koji razmišljaju na sličan način, ili eto, da se aktiviraš.

Autorkini stavovi po ovim pitanjima dolaze do izražaja obratimo li pažnju na zastupljenost muških i ženskih, negativnih i pozitivnih likova, koji jednako učestvuju u različitim formama nikadištanskog društvenog života, ili na suptilne komentare koji se odnose na rodne stereotipe – primer za to je scena u kojoj Morigan i njen drug odmah odustaju od igre u kojoj se žene svode na ulogu domaćice, opisujući je kao zastarelu.