R. H. Palasio – „Agi i ja: tri priče o čudu”
.
U ovim tekstovima je likovima dopušteno da pokažu svoje slabosti i za njih se nalazi razumevanje, dok je u osnovi svake od pojedinačnih priča njihovo prevazilaženje i postajanje boljim/om.

Ruta Sepetis – „Fontane tišine“
.
Roman je istorijska fikcija koja tematizuje istinite događaje – autorka ga i sama tako predstavlja u „Belešci“ na kraju knjige, opisujući sopstvenu motivaciju za bavljenje temom i samosvesno joj prilazeći iz pozicije strankinje. Uz to, ona uključuje i kratki opis svog istraživanja španske istorije, fotografije koje prikazuju kontekst o kom piše, kao i spisak literature, stručnih radova, članaka, filmova i drugih izvora – od kojih je, prema autorkinim rečima, „knjiga sazidana“.

Ana Volc – „Sto sati mraka“
.
Sto sati mraka je sto sati bez struje kada likovi sami moraju da se staraju o sebi, u uslovima intenzivnog straha, nemoći i neizvesnosti. To je svet bez roditelja, u kojem oni propituju i svoje (dečje) i njihove (roditeljske) uloge. On ne besni samo napolju, već i u unutra – to je kovitlac besa i razočaranja sa kojim Emilija mora da se suoči.