kritike

kritike

/

“Leto kada sam naučila da letim”
Radivoje Raša Andrić
Jasminka Petrović

Međutim, iako je žanrovski konvencionalan film, daleko od toga da je tipiziran. Priča sadrži specifičnosti karakteristične za naš region. Konkretno, Sofijina baka Marija (Olga Odanović) se sa svojom unukom vraća na rodni Hvar prvi put posle 26 godina, jer ju je rat u Hrvatskoj odvojio od rodnog mesta i zavadio sa delom porodice. Glavna junakinja ne samo da uviđa dubinu problema koje je rat proizveo, već ih i prevazilazi zbližavajući se sa bakinom sestrom, nona Lucijom (Snježana Sinovčić-Šiškov), čime je prevazišla i jaz međugeneracijskog nerazumevanja u kom je bila na početku filmske priče. Sofija se takođe zbližava i sa rođacima istog godišta, s kojima se zaklinje na večnu vernost i brigu, čime zajedno simbolizuju novu generaciju koja je ostavila nacionalističke sukobe iza sebe.

kritike

/

Danica Bogojević – “Zagrli mesec”
.
Odnos između Lune i Juga je vrlo upečatljiv, dirljiv i pun međusobnog razumevanja i kreativnog potencijala. Paralela između Luninog izbegavanja svog brata u javnosti i Dariovog otvorenog prijateljstva sa njim u romanu potcrtava da je isključivo na okruženju da doprinese ili odbrani Juga od stigmatizacije i diskriminacije.

kritike

/

R. Lipinkot, M. Dotri, T. Jakonis – „Nepremostiva blizina“
.
Vilov romantičarski defetizam i Stelina opsesivna potreba za kontrolom donekle su motivisani hroničnom i icrpljujućom bolešću, ali to, kao i u slučaju ’dosade’, ne menja činjenicu da su dati u izlizanim i u rodno klišeiziranim obrascima. Ono što, međutim, nije dovoljno motivisano, jeste sama ljubav između Stele i Vila – to je još jedna posledica sentimentalne (’holivudske’) matrice u kojoj se ljubav likova manje ili više podrazumeva, navodno motivisana prikazom njihovog prvog susreta.