Š. Paunder, Ratovi veštica, Propolis Books 2019.
Uprkos vidljivim nedostacima na nivou stila i razvoja naracije, roman Ratovi veštica jeste inspirativan i značenjski originalan tekst. Ono što ga takvim čini jesu upravo misaoni eksperimenti i društveno provokativne ideje koje alegorija o vešticama oživljava.
Iako mu je primarna uloga da zabavi, Dnevnik jedne skoro pa tinejdžerke ne zanemaruje i ozbiljne teme. U skladu sa formom, ne postoji karakterizacija na kakvu smo navikli u klasičnim…
E. B. Vajt – „Šarlotina mreža”
.
Kroz Šarlotinu perspektivu se zastupa ideja da se smisao života i opravdanje postojanja ne meri jedinicama produktivnosti, imperativom koji nas svakodnevno napada u kapitalističkom svetu danas.
Georgi Konstantinov – „Doživljaji riđeg gusara Tufa“
.
Zahvaljujući činjenici da tokom svojih putešestvija uspostavlja mnoga prijateljstva i bliske odnose, Tufo, a s njim i mlada publika, naučiće dosta o ljudima i međuljudskim odnosima, ali i to da u životu postoje i tužni događaji poput teških rastanaka i smrti onih koje volimo.
Nik Stoun – „Dragi Martine“
.
Kroz sve tipične motive žanra provlači se dominantna tema rase koja je razlog svih sukoba, a zahvaljujući kojoj roman pridobija i širu društvenu vrednost, pored one očigledne, intimističke.
Film Grete Gervig donosi posebno kreativnu, svežu i originalnu perspektivu koja je izazvala snažne i raznovrsne reakcije. On nam pokazuje kako su dela klasične literature podložna stalno novom tumačenju i promišljanju, pri čemu je svaka nova interpretacija angažovana, osvešćena i obeležena specifičnostima svog vremena.
Ruta Sepetis – „Fontane tišine“
.
Roman je istorijska fikcija koja tematizuje istinite događaje – autorka ga i sama tako predstavlja u „Belešci“ na kraju knjige, opisujući sopstvenu motivaciju za bavljenje temom i samosvesno joj prilazeći iz pozicije strankinje. Uz to, ona uključuje i kratki opis svog istraživanja španske istorije, fotografije koje prikazuju kontekst o kom piše, kao i spisak literature, stručnih radova, članaka, filmova i drugih izvora – od kojih je, prema autorkinim rečima, „knjiga sazidana“.
Ana Volc – „Sto sati mraka“
.
Sto sati mraka je sto sati bez struje kada likovi sami moraju da se staraju o sebi, u uslovima intenzivnog straha, nemoći i neizvesnosti. To je svet bez roditelja, u kojem oni propituju i svoje (dečje) i njihove (roditeljske) uloge. On ne besni samo napolju, već i u unutra – to je kovitlac besa i razočaranja sa kojim Emilija mora da se suoči.
Astrid Lindgren – „Ronja, razbojnička kći“
.
Mitska simbolika odnosa majke i ćerke zapravo omogućava novi horizont značenja – njome se posreduju sve one poruke koje nisu u prvom planu same radnje romana, ali su ključne za način na koji Astrid Lindgren oblikuje ideologiju detinjstva.
Andreas Ešbah – „Akvamarin“
.
Ešbah uspeva da preoblikuje rodne stereotipe i da predstavi bitne teme savremenog društva. Kvalitet uvećava i to što je u pitanju obrazovni roman u kom je tematizovan razvojni put junakinje od nesigurne devojke u odlučnu aktivistkinju, što je pozitivan primer u književnosti za mlade koja u ove pozicije, nažalost, češće stavlja dečake.
