Roman je istorijska fikcija koja tematizuje istinite događaje – autorka ga i sama tako predstavlja u „Belešci“ na kraju knjige, opisujući sopstvenu motivaciju za bavljenje temom i samosvesno joj prilazeći iz pozicije strankinje. Uz to, ona uključuje i kratki opis svog istraživanja španske istorije, fotografije koje prikazuju kontekst o kom piše, kao i spisak literature, stručnih radova, članaka, filmova i drugih izvora – od kojih je, prema autorkinim rečima, „knjiga sazidana“.

Sto sati mraka je sto sati bez struje kada likovi sami moraju da se staraju o sebi, u uslovima intenzivnog straha, nemoći i neizvesnosti. To je svet bez roditelja, u kojem oni propituju i svoje (dečje) i njihove (roditeljske) uloge. On ne besni samo napolju, već i u unutra – to je kovitlac besa i razočaranja sa kojim Emilija mora da se suoči.

Nenametljiva edukativna nit omogućava Telehenovim knjigama da istovremeno budu i za decu i za odrasle. Kroz fantastične priče naivno se postavljaju najkompleksnija pitanja: da li se umorimo od drugih kao i od samih sebe, kako odlučiti kada si neodlučan, šta osećaš kada ti nešto nedostaje, šta znači ’izgubiti dan’ i ’beznadežnost’?