Dragi Martine, Nik Stoun, Publik Praktikum 2019.

Nasuprot tome što je centralna tema romana ugroženost mladih Afroamerikanaca, Nik Stoun je uspela da izgradi i odličan sporedan, ali za priču vrlo značajan, ženski lik. Sara Džejn, pomenuta Džastajsova drugarica u koju je zaljubljen, oštroumna je, samosvesna i vatrena borkinja protiv rasne diskriminacije, što najviše ispoljava na debatama na kojima sa svojim drugom učestvuje.

Nije tajna da je afroamerička književnost i dalje zapostavljena u književnim krugovima SAD-a. Situacija je, naravno, ista i kada je u pitanju dečija i omladinska afroamerička književnost, o čemu precizno svedoče podaci Cooperative Children’s Book centra. Ipak, stvar se polako poboljšava i afroamerička književnost ne samo da poslednjih godina jača u brojkama, već se izdvaja i po svom izuzetnom kvalitetu, kao i po (opravdanom) komercijalnom uspehu. Roman bestseler Ta mržnja koju seješ autorke Endži Tomas (o kom je već bilo reči na Mini Bookvici) primer je za to, isto kao što je i predstavnik novog talasa omladinskih romana koji se bave temom rasizma američke policije, čije su najveće žrtve tinejdžeri sa crnom bojom kože. Roman Dragi Martine, prvenac književnice Nik Stoun, predstavlja još jedan odličan primer ovakve književnosti. Svoje američko izdanje imao je iste godine kada je objavljena i Ta mržnja koju seješ (2017), a u Srbiji je objavljen prošle godine zahvaljujući izdavačkoj kući Publik Praktikum.

Radnja romana smeštena je u savremenoj Atlanti i prati maturanta Džastajsa Makalistera, uzornog učenika i kandidata za Jejl, koji je jedan od samo dvojice Afroamerikanaca u odeljenju svoje prestižne srednje škole, iako je stanovništvo grada većinski afroameričko. Marljivost, opreznost i odgovornost nisu nikako mogli da sačuvaju Džastajsa od incidenta kojim započinje radnja – nasilni policajac (naravno – belac) privodi ga jedne noći pod neopravdanom sumnjom da je pokušao da siluje tinejdžerku, dok je zapravo samo pomagao svojoj bivšoj devojci koja je bila pijana.

Ovaj događaj, kao i nekoliko rasističkih policijskih ubistava za koje Džastajs saznaje putem medija, navodi protagonistu na razmišljanje o rasnim problemima u Americi. On se okreće učenjima Martina Lutera Kinga i započinje dnevnik koji posvećuje upravo ovom velikom borcu za afroamerička i, generalno, građanska prava. S obzirom na to da se u dnevniku i direktno obraća Kingu – odatle i naziv knjige Dragi Martine. Poglavlja iz dnevnika su deo strukture romana i u njima se Džastajs bori sa problemima svog identiteta. U želji da nađe prave odgovore i obrazac ponašanja, uvek postavlja sebi pitanje: “Šta bi Martin uradio u zadatoj situaciji?”

Roman, međutim, nije u potpunosti epistolaran, već je sastavljen i od nekolicine medijskih izveštaja, ali pre svega od narativa iz trećeg lica koji obuhvata vremenski period Džastajsovog završetka srednje škole i priprema za fakultet. Kao što se iz naznačenog i naslućuje, situacije unutar priče su tipične za američki roman o odrastanju, te se protagonista nalazi na raskršću u svom životu kada se mora opredeliti kojim putem krenuti. Uz nerazumevanje vršnjaka i  razmirice sa svojim najboljim drugom, Džastajs razmišlja da li je put uzornog učenika ispravan ili bi bio emotivno ispunjeniji i imao veće osećanje pripadnosti ukoliko bi se pridružio lokalnoj bandi. Takođe, uz poteškoće pokušava i da ostvari ljubavni odnos sa drugaricom iz odeljenja, a još se preko svega i njegova majka protivi njihovoj mogućoj vezi.

Ipak, priča ovog romana nije generična. Kroz sve tipične motive žanra provlači se dominantna tema rase koja je razlog svih sukoba, a zahvaljujući kojoj roman pridobija i širu društvenu vrednost, pored one očigledne, intimističke. Kada, nevin i nenaoružan, Džastasov prijatelj strada u još jednom nepotrebnom policijskom napadu – a i sam Džastas bude povređen – pokreće se suđenje na kom je glavni junak, iako žrtva, primoran da se pravda, a naposletku je i direktno optuživan i to za stvari koje su neuporedivo banalnije od policijskog nasilja. Ova ironija, majstorski oblikovana u sceni suđenja, ne samo da pokazuje autorkino zanatsko umeće pisanja, već stvara intenzivan emotivni naboj kod čitateljki i čitalaca i time postiže verovatno ono najbitnije za ovu temu – identifikaciju sa problemima Afroamerikanaca i Afroamerikanki.

Nasuprot tome što je centralna tema romana ugroženost mladih Afroamerikanaca, Nik Stoun je uspela da izgradi i odličan sporedan, ali za priču vrlo značajan, ženski lik. Sara Džejn, pomenuta Džastajsova drugarica u koju je zaljubljen, oštroumna je, samosvesna i vatrena borkinja protiv rasne diskriminacije, što najviše ispoljava na debatama na kojima sa svojim drugom učestvuje. Njih dvoje se, pored ličnih nedoumica o svom odnosu, suočavaju i sa Džastajsovom majkom koja ga je izričito vaspitavala da ne bude u vezi sa belom devojkom. Ovaj element priče pokazuje koliko je teško postići potpunu rasnu integraciju i to ne samo zbog belačkih predrasuda, već i zbog želje pojedinih manjina da se drže po strani zbog svih trauma koje su generacijama doživljavale od strane društva.

Dragi Martine je uzbudljiv i aktuelan roman u čiju priču bi uverljivim likovima bili uvučeni svi tinejdžeri i tinejdžerke, ali i odrasli, jer ozbiljnost tema u ovom romanu nije nimalo manja u odnosu na žanrove za odrasle. Dragi Martine predstavlja odlično štivo i za čitateljke i čitaoce iz Srbije, kao i iz bilo koje druge oblasti van Amerike, budući da su problemi manjina u mnogome slični bez obzira o kojoj geografskoj širini da je reč. Autorkin uspeh je utoliko veći jer je ovo njen debitantski roman, a lepa vest za one koji se po prvi put susreću sa Nik Stoun je da je ona nakon ovog objavila još nekoliko romana za mlade odrasle, kao i poveći broj zbirki kratkih priča i eseja. Nadamo se da će domaće izdavačke kuće nastaviti putem kojim su krenule, te da će nas uskoro dočekati vest o još nekom izdanju dela ove autorke.