Roman prikazuje kako Koralina, iako izgubljena u drugom svetu, traži i korača ka nepoznatome, i gleda na to kao na nešto pozitivno i zabavno, što može da motiviše čitaoce i čitateljke. Radoznalost je njena najjače izražena osobina u knjizi, zajedno sa hrabrošću; to je ono što pokreće radnju i tera glavnu junakinju napred. Koralina definiše hrabrost rečenicom: “Kada si uplašen, a to uradiš svejedno.” Stoga, hrabrost nije odsustvo straha, već naša odluka da se suočimo sa nepoznatim, iako je strašno.
Nil Gejmen, Koralina, Laguna 2003.
Koralina je priča o odrastanju, o spoznaji samoga sebe, odnosima u porodici, odlučnom koračanju ka nepoznatome, hrabrosti i radoznalosti. U Velikoj Britaniji je objavljena 2002. godine, a napisao ju je engleski pisac Nil Gejmen. On je proveo deset godina radeći na romanu. Isprva je Koralina bila kratka priča, ne duža od nekoliko strana, namenjena njegovoj ćerci, a ubrzo je postala zanemaren projekat. Autor će tek godinama kasnije nastaviti sa pisanjem: za svoju drugu ćerku.
Pored knjige, lik Koraline dodatno oživljavaju ilustracije i film. Svo troje zajedno donose nešto originalno i drugačije. Ilustracije su crno-bele i karikaturne, oštrim linijama i oblicima naglašavaju horor aspekte. Film iz 2009, koji je zaluženo stekao svoju popularnost, upotrebljava stvaralačku slobodu, bojom i detaljima vizualizovao je likove i svet koji je zamislio Nil Gejmen.
Roman je osvežavajuće bajkovit, sa horor elementima, jezivim nijansama i ženskim glavnim likom. Fantastično je napisan, na komičan i šarmantan način prikazuje teme, a uvrnuti i dopadljivi sporedni likovi i detalji upotpunjuju priču. To su, pre svega, gospodin Bobinski sa svojim cirkusom miševa, par nekadašnjih glamuroznih glumica, Koralinini roditelji i crni mačak. Dijalog među junacima i junakinjama je prirodan: spoj kraćih i usredsređenih rečenica kada su u pitanju dinamična dešavanja, kao i onih dužih sa ekscentričnim opisima i detaljima. Neizostavni deo je i humor koji umanjuje tenziju generalne horor atmosfere.
Lik Koraline je inspirisan ćerkama pisca, za koje je autor želeo da napiše uzbudljivu priču sa glavnom junakinjom. Koralina je prikazana kao osoba sa čvrstim stavovima i željama, koji se, ipak, menjaju kako priča odmiče.
Sumornog kišnog dana kada je Koralina pročitala sve knjige i u novoj kući nije imala šta da istražuje život joj se učinio premalim i teskobnim. Ipak, svet koji poznajemo, pun naizgled trivijalnih, ali tako familijarnih pojedinosti: monotone boje sobe, iritantni mamini recepti i povremen osećaj dosade ispostavljaju se mnogo topliji i potrebniji, nego što u prvi mah izgledaju. Kao što pripovedač kaže: “Neverovatno je koliko toga što nas čini se može vezati za krevet u kome se svakoga jutra budimo, i neverovatno je koliko krhko to može biti.”
Koralina isprva ne razume taj svet, želi nešto više od njega i od svojih roditelja. Ne shvata da su oni samo ljudi i da nije realno očekivati savršenstvo od njih.
Ona u svojoj novoj kući pronalazi vrata iza kojih je cigleni zid, međutim, kada ih otključa, uvidi da ona vode kroz mračan koridor u jedan magičan svet gde se susreće sa iskrivljenom verzijom svog doma. Koralina nam nudi saznanje kako je to dobiti sve što poželiš, mada u nestvarnom svetu, nedohvatljivom i nikada dostižnom. Ipak, u tom svetu postoji nešto zloslutno što uliva strah i nelagodnost. U njemu su drugi roditelji sa dugmićima umesto očiju, koji obećavaju da joj, ukoliko ostane, nikada neće biti dosadno, da će njena kutija za igračke uvek biti puna i hrana uvek ukusna. U tom mestu, mnogo hladnijem nego što izgleda, praznom, jednoličnom i beživotnom, Koralinu zatvara druga majka i zarobljava njene prave roditelje. Srećom, nije sama, već joj u odluci da spase roditelje, ali i sebe, pomaže crni mačak, vodeći je kroz taj neobjašnjiv svet.
Nakon niza opasnih sukoba sa drugom majkom, Koralina dolazi do zaključka: “Ja ne želim šta god da poželim. Niko zapravo to ne želi. U čemu bi onda bila zabava kada bih odjednom dobila sve što sam ikada poželela? Tek tako, da to ništa ne bi značilo. I šta onda?”
Tek kada je rizikovala da zauvek izgubi svoju stvarnost, razumeće njenu vrednost i sama će se promeniti: shvatiće da je važno biti zadovoljan onime što imaš i iskoristiti to, voleti što je više moguće i težiti da tu ljubav pokažeš besramno.
Roman prikazuje kako Koralina, iako izgubljena u drugom svetu, traži i korača ka nepoznatome, i gleda na to kao na nešto pozitivno i zabavno, što može da motiviše čitaoce i čitateljke. Radoznalost je njena najjače izražena osobina u knjizi, zajedno sa hrabrošću; to je ono što pokreće radnju i tera glavnu junakinju napred. Koralina definiše hrabrost rečenicom: “Kada si uplašen, a to uradiš svejedno.” Stoga, hrabrost nije odsustvo straha, već naša odluka da se suočimo sa nepoznatim, iako je strašno.
Preporučila bih ovu knjigu jer verujem da će čitalac i čitateljka, pored toga što će okretati stranice u dahu, smejati se, ali u trenucima i uplašiti, moći da pronađu neki delić sebe u njoj, da razumeju malo bolje svoju stvarnost, da se poistoveti sa Koralinom, ili pak sa njenim roditeljima, i biti malo zahvalniji nego do sad.
Tekst je objavljen u okviru akcije #pobunjenočitam!
Anđela Mihajlović
