Nekoliko uzbudljivih preporuka od starijih koleginica
Šta su čitale naučnice kada još nisu znale da će biti naučnice? Uz koje su književne junakinje odrastale? Koje su to knjige uz koje su najslađe otkrivale nove svetove, osvajale neke sasvim nove vrhove i istraživale sve(t) oko sebe? I šta bi to mogle da preporuče svoji budućim koleginicama i njihovim roditeljima? Mini Bookvica je pronašla neke od njih i postavila im nekoliko pitanja. Evo šta ove velike radoznalke mogu da preporuče…
Dr Zorana Kurbalija Novičić, naučnica odeljenja za neuronauke Univerzitetske bolnice Upsala univerziteta
Da li možeš da se prisetiš neke književne junakinje koja te je inspirisala tokom odrastanja i zbog čega?
Odrastala sam okružena knjigama. Putovala kroz svetove i učila o ljudima i životu kroz priče likova. Ne mogu da kažem da mi je neki poseban lik bio inspiracija, ali sam se u nekim likovima pronalazila. U Pipi Dugu Čarapu (originalno – Pippi Långstrump, autorka Astrid Lindgren) sam se zaljubila na prvo čitanje. Dopala mi se jer je neustrašiva, sampouzdana, dobar prijatelj, optimistična, spremna da istražuje, maštovita i nekako blesavo simpatična. Kao klinka, uživala sam u njenom buntu koji je sprovodila sa osmehom. Sada, kada čitam iste priče svojoj deci, u stanju sam da sve te njene avanture, naravno, sagledavam dublje i nekako se još intenzivnije vezujem za nju. Ne zaboravimo da je Pipi napisana 1945. godine. Kakav koncept prkosa i nekonvencionalnosti! Ona može sve, iako je devojčica, iako je sama. Ona ipak može sve. Ne podleže stereotipima i nepokolebljivo istražuje dalje. I to sa osmehom. I danas, u 2019. godini mi govorimo o ravnopravnoj ulozi žena u društvu, o balansu između privatnog i poslovnog, o mogućnostima da žena bude i mama i profesionalac. Mi navodno živimo u savremenom svetu gde ove kategorije nisu sporne. Nažalost, ove kategorije postoje u teoriji, ali su i dalje sporne u praksi. Ja živim i radim u Švedskoj, zemlji u kojoj se najdalje otišlo u sagledavanju i implemenatciji rodne ravnopravnosti, ali i ovde su potrebni napori da se to štivo iz teorije pretoči u praksu. Zato Pipi aktuelizuje taj problem. Motiviše nove generacije na akciju. Održava tu vatricu nepokolebljivosti da moramo uspeti.
Možeš li da nam preporučiš neko izdanje, bilo starije ili novo, koje na zanimljiv način približava nauku mališanima?
Preporučujem knigu Odravnjivanje Nika Suzenisa, koju je nedavno preveo i priredio Centar za promociju nauke (Beograd, 2016). Nik Suzenis je napisao doktorski rad u formi stripa, zove se „Unflattening: A Visual-Verbal Inquiry into Learning in Many Dimension“ i odbranio ga je na Univerzitetu u Kolumbiji. Odravnjivanje je objavljeno kao grafički roman 2015. godine. Ova knjiga predstavlja grafičko promišljanje stvarnosti. Nudi dubinska objašnjena stvarnosti sa tako malo reči. Nudi promišljanje izvan okvira. Nekonvencionalan način analize stvarnosti. Knjiga kojoj sam se vraćala već pet puta i svaki put ugledala nove ideje i promišljala izvan okvira. Ja bih ovu knjigu uvrstila u obaveznu litetauru u školama.
Dr Tanja Adnađević, viša naučna saradnica Instituta za biološka istraživanja „Siniša Stanković“
Da li možeš da se prisetiš neke književne junakinje koja te je inspirisala tokom odrastanja i zbog čega
Mnogo je bilo junakinja koje su mi bile inspiracija tokom odrastanja. Kad sam bila mala, najdraža junakinja mi je bila Mulan, čijoj sam se hrabrosti i odvažnosti divila. Kasnije su se ređali likovi od Nataše iz „Rata i mira“ do Rahime i Šekibe iz romana „Biser koji je slomio školjku“ Nadije Hašimi. Sve one imaju nešto zajedničko, a to je motiv da se izbore za sebe i svoja prava, da se ne povinuju trenutnim pravilima i da svojom hrabrošću i istrajnošću pokušaju da promene stanje u društvu.
Možeš li da nam preporučiš neko izdanje, bilo starije ili novo, koje na zanimljiv način približava nauku mališanima?
U stvari postoji nekoliko, ali mislim da su univerzalni za sva doba. Na prvom mestu je svakako Kratka istorija bezmalo svačega, koju je Bil Brajson sročio na tako lepršav način, da prosto ne možeš da prestaneš da je čitaš. Profesionalno gledamo, veoma preporučujem knjigu naziva Šta biljka zna, izraelskog autora Danijela Šemovica, koji na tako jednostavan i pitak način približava svet čula kod biljaka, odnosno svet neurobotanike – naučne discipline koja u poslednje vreme privlači mnoge istraživače.
Ildiko Erdei, vanredna profesorka na odeljenju za etnologiju i antropologiju, Filozofskog fakulteta u Beogradu
Da li možeš da se prisetiš neke književne junakinje koja te je inspirisala tokom odrastanja i zbog čega?
Najupečatljivija književna junakinja mog detinjstva bila je Pipi Duga Čarapa, iz istoimene knjige Astrid Lingren. Istina, Pipi je u moj svet ušla preko televizijske ekranizacije romana, to jest preko dečje TV serije koja se prikazivala na jugoslovenskoj televiziji tokom sedamdesetih, dok sam knjigu tek kasnije pročitala. Njen neobičan i nekonvencionalni izgled, neuredna odeća, šarene rasparene čarape, riđe pletenice, pa čak i izbor pegavog konja i majmuna Gospodina Nilsona za najbolje prijatelje i ukućane, nisu se mogli meriti sa činjenicom, nama deci nepojmljivom, da je Pipi živela sama u kući (otac joj je, po priči, bio kapetan broda), da je vodila računa o sebi i uspešno izlazila na kraj sa raznim problemima i situacijama. Sigurna sam da je lik ove odvažne, samostalne, neposlušne, radoznale, vesele i preduzimljive devojčice značajno uticao na imaginaciju, ali i modele identifikacije čitave moje generacije.
Možeš li da nam preporučiš neko izdanje, bilo starije ili novo, koje na zanimljiv način približava nauku mališanima?
Od knjiga koje na prihvatljiv način približavaju nauku deci osnovnoškolskog uzrasta, ostaju one koje smo čitali i ja i moja deca, i koje su „preživele“ više decenija i test vremena. Jedna je 1000 zašto 1000 zato, neka vrsta „naučne svaštare“, obrazovnog leksikona, u kojem su ponuđeni kratki, i za dečji uzrast prijemčivi, odgovori na pitanja iz oblasti prirodnih i društvenih nauka, istorije, umetnosti, sporta i sveta zabave, kroz vekove. Druga je knjiga Tajni život životinja iz tetralogije Čudesni svetovi Volta Diznija. Treća je Ilustrovana istorija sveta Samerseta Fraja, a sve tri knjige su prvi put izdate početkom sedamdesetih.
Marjana Brkić, doktorantkinja Univerziteta u Beogradu i Univerziteta u Gentu (iz oblasti neurobiologije)
Da li možeš da se prisetiš neke književne junakinje koja te je inspirisala tokom odrastanja i zbog čega?
Ako se može nazvati književnom junakinjom, a lično bih je svrstala u tu kategoriju, od svih ženskih likova najviše me je inspirisala Atena Palada, grčka boginja mudrosti, koja je podučavala ljude, davala razumne savete i imala mudre odluke. Za mene je predstavljala jaku ženu koja može da bude ravnopravna sa muškarcima. Za razliku od drugih žena, koje su bile pod zaštitom svojih muževa, ona je uživala samostalnost, poštovanje oba pola, kao i bogova i ljudi.
Možeš li da nam preporučiš neko izdanje, bilo starije ili novo, koje na zanimljiv način približava nauku mališanima?
Kompjuteri i programiranje za decu autorke Rouzi Dikins. Fantastična interaktivna knjiga, koja je kupljena za moju devojčicu, ali je i meni približila neke od postulata programiranja koje nisam znala pre toga.
Marija Stublinčević, članica laboratorije za eksperimentalnu psihologiju
Da li možeš da se prisetiš neke književne junakinje koja te je inspirisala tokom odrastanja i zbog čega?
Tokom odrastanja mnoge junakinje su se provlačile, kako kroz televizijske programe, tako i kroz književnost. Uglavnom je to bio stereotipni opis žene koja svojom zasenjujućom lepotom osvaja svet i bori se protiv zla. Kada mi je bilo sedam godina, dok sam još bila nesigurna u svoje sposobnosti čitanja, došla sam u dodir sa, sada već poznatim, Hari Poter romanima. Kako to obično ide, čarobnjački svet je privukao interesovanje sedmogodišnjeg deteta, ali za razliku od prethodnih heroina, prvi put se pojavljuje inteligentna, poštena i obrazovana junakinja – Hermiona Grejndžer. Lik logički nastrojene i nadmoćne devojčice prvenstveno nije bio dobro prihvaćen, ali kasnije upravo to postaje njena najveća snaga. Kako je knjiga (a i film) imao veliki uticaj, devojčice širom sveta počinju da se diče svojim „štreberstvom“. Svim tim devojčicama, a i sedmogodišnjoj Mariji, to je dalo osećaj pripadnosti i samopouzdanja koji možda nisu nalazile u svom tadašnjem okruženju.
Možeš li da nam preporučiš neko izdanje, bilo starije ili novo, koje na zanimljiv način približava nauku mališanima?
Moj mali priručnik za eksperimente – Nauka autorki Frančeske Mase i Melani Peres. Nikada neću zaboraviti anegdotu o dva dečaka iz naučne školice koji su, na radionici hemije, nestašno hteli da mućkaju sve što im je bilo na raspolaganju. Kada ih je nastavnik upitao zašto to žele da rade, jedan od njih je odgovorio: „Želimo da vidimo šta će da se desi.“ Ova simpatična priča nam ukazuje na esencijalnu prirodu deteta, a to je – radoznalost. Ova dva dečaka nisu bila svesna da je njihov odgovor zapravo pojednostavljen opis posla naučnika. Moj mali priručnik za eksperimente – Nauka je knjiga koja će deci pružiti usmeren način proučavanja sveta u kome se nalaze. Na zabavan način deca će saznati kako to nastaje sijalica i šta je zapravo mikroskop. Cilj popularizacije nauke nije nužno da sva deca postanu naučnici, već da nauče kako da razviju kreativnost, preispituju i kritički razmišljaju o pojavama sa kojima se susreću. Nil Degras Tajson je to sjajno opisao izjavom: „Smatram da je svako dete naučnik. Od trenutka kada krene da puzi, dete kreće da istražuje svoju sredinu, a to se ne razlikuje od onoga što naučnik radi. Naučnik je zapravo dete koje nikad nije odraslo.“
