Roman prikazuje važna iskustva zbog kojih se Danica do kraja dela poprilično promenila. Proživela je svakakve situacije: kada joj se rodio brat, kada su mu se borili za život, kretanje u školu, novi prijatelji… Kada je kroz sve to prošla ona je ponešto i naučila.

Vesna Aleksić Krokodil peva, Kreativni centar, 2018.

Razlog iz kog sam za svoj esej izabrala knjigu Vesne Aleksić Krokodil peva (Kreativni centar, 2018) je njen privlačan i zanimljiv naslov, koji mi se urezao u pamćenje prvi put kada sam ga čula. Odmah mi se učinilo da u njoj ima svakakvih dešavanja, od najlepših i najradosnijih, do tužnih i dosadnih.
Moja očekivanja su se obistinila, jer mi se roman Krokodil peva prilično svideo. U njemu, na realisitičan način, u prvom licu, pripoveda devojčica Danica. Danica očekuje da joj se rodi brat i mašta o tome da će se on zvati Lav, dok zajedno sa tatom čita svoj omiljeni strip.

Tata Sajmon je njen idol, pa ga upoređuje sa hrabrim likom iz stripa. Do velike promene u njenom životu dolazi kada, dok iščekuje vesti o bratu koji treba da se rodi, Danica saznaje da beba, koju ona zove Krokodil, neće moći da dođe kući, zbog komplikacija na porođaju. Ova nova situacija u Daničinu porodicu donosi napetost, njeni roditelji su zabrinuti i tužni, njena mama Nataša stalno plače i ne posvećuje joj pažnju, počinju stalne svađe, a Danica baš tada kreće u prvi razred.

U romanu pratimo Daničin razvoj tokom jedne godine. Danica je pričljiva, kreativna i avanturistički nastrojena devojčica, koja uvek brani svoje prijatelje, zato se ja najviše pronalazim u njoj i podseća me na mene kada sam, kao i ona, imala sedam godina.

Od svih karaktera bih volela da izdvojim Daničinog ujaka, koji je uz Danicu bio uvek, i u najtežim trenucima. Kada su Sajmon i Nataša otišli u bolnicu, on je nju čuvao, šalio se s njom, i branio je od loših situacija. Voleo je da se šali s Danicom sve dok ona ne prasne u smeh. Učio ju je i neke smešne reči, ali je Danica od njega naučila i da psuje na engleskom, pa je često ponavljala reč šit, što me je malo iznenadilo. U trenucima kada je Danica grešila i kada su se svi ljutili na nju, njen ujak je bio tu da je oraspoloži.

Tu su i drugi zanimljivi likovi: Sofija i Luka, baka Gugl i bliznakinje Scila i Haribda, kako ih je po čudovištima iz grčke mitologije nazvala Daničina tetka. Među Danicom i Scilom i Haribdom odnosi su prvobitno loši. Jedan Daničin postupak me je oduševio: kada je Scilinoj i Haribdinoj mami pored svega rekla da je između njih tri sve u redu i da se nikada ne svađaju. Kada je odlučila da ne tužaka Scilu i Haribdu, Danica je pokazala da je dobar prijatelj i tako stekla nove
drugarice.

Ova kniga je realistična jer pokazuje da neki trenutci nisu laki u životu. Daničin život se promenio otkad joj se rodio brat. Borili su mu se za život, i zato su Sajmon i Nataša promenili ponašanje prema Danici. Razočarala se u roditelje zato što su, otkad se rodio njen mali brat, bili previše zauzeti i mislila je da su se potpuno promenili. I odnos među roditeljima se promenio. Njih dvoje su se razveli, a Danica je počela da bolje razume svoju mamu. Okolnosti koje su joj dodatno otežavale bile su svađe sa Scilom i Haribdom, dešavanja u školi, kada su joj se izgubili deka i pas… Kako bi se izborila sa bratovim poteškoćama u razvoju, Danica u svakom poglavlju priča sa izvezenim krokodilom kao sa njenim rođenim bratom i moli ga da prodiše i da se probudi. Zajedno sa Natašom i prijateljima Sofijom i Lukom, ona se nakon što brat konačno dođe kući, trudi da pomogne u njegovom oporavku.

Sve su to važna iskustva zbog kojih se Danica do kraja ovog romana poprilično promenila. Proživela je svakakve situacije: kada joj se rodio brat, kada su mu se borili za život, kretanje u školu, novi prijatelji… Kada je kroz sve to prošla ona je ponešto i naučila.
Kada se sve to spoji, dobije se predivna, dirljiva priča o tome kako devojčica Danica proživljava tešku godinu. Ali ipak, i u toj teškoj godini, upoznala je nove prijatelje krenula je u školu, zavolela ju je učiteljica, i najvažnije, brat joj se oporavio.

Ova priča je ostavila ogroman utisak na mene za ceo život i naučila me da u najtežim trenutcima tražimo utehu u podršci porodice i prijatelja koji su tu da nam pomognu i ulepšaju život.

Dunja Zekić, Sivac

Tekst je objavljen u okviru akcije #pobunjenočitam