Fascinantno je kako su prikazani ženski likovi u ovom romanu – snažne i nezavisne devojčice i žene, čuvaju jedna drugu i prevazilaze teške situacije u kojima se nalaze. Naime, Džon Grin je knjigu napisao na osnovu ličnih iskustava sa borbom sa anksioznošću i OKP-om, ali iz perspektive mlade devojke Ejze. Ona je glavna junakinja i pripovedačica, i to autor osmišljava na vrlo uspešan način.

Džon Grin, Nema kraja kornjačama, Urban reads 2017

U današnje vreme, sve više shvatamo kompleksnost ljudskog bića pa samim tim i važnost mentalnog zdravlja. Sve se više ljudi, pogotovo tinejdžerki i tinejdžera, bori se sa anksioznošću, depresijom, opsesivno-kompulzivnim poremećajima i ostalim komplikovanim stranama ljudskog uma. Kako bi rekla Ejza, glavna junakinja knjige: „Duševno zdrav adolescent vam je nešto iz prošlog veka“.

Fascinantno je kako su prikazani ženski likovi u ovom romanu – snažne i nezavisne devojčice i žene, čuvaju jedna drugu i prevazilaze teške situacije u kojima se nalaze. Naime, Džon Grin je knjigu napisao na osnovu ličnih iskustava sa borbom sa anksioznošću i OKP-om, ali iz perspektive mlade devojke Ejze. Ona je glavna junakinja i pripovedačica, i to autor osmišljava na vrlo uspešan način.
Većinu romana provodimo unutar Ejzinog uma, odnosno u njenoj spirali misli – jedna misao je dovede do druge, pa ta do treće i tako sve dok ne može više da se kontroliše i dođe do stanja paranoje. Autor prikazuje njen poremećaj, ne samo mentalno, već i telesno – Ejza svako malo dezinfikuje svoju ranu na prstu i menja flaster, kako ne bi dobila c. diff. (bolest koje se ona neopisivo plaši). Tokom celog romana, Ejza se pita da li je ona stvarna ili je samo bezdušno telo. Veruje da njene misli zapravo nisu njene, jer da jesu, ne bi bile toliko nekontrolisane. Sve vreme pokušava da pobegne od njih, mada joj to ne polazi za rukom; oseća se zarobljeno u sopstvenom umu. Iz čitalačke perspektive, ovakvi naratološki postupci su vrlo korisni i lepo sročeni – naterali su me da dublje razmišljam.

Ipak, Ejza je izuzetno jaka ličnost kao i njena majka – odrasla je bez očinske figure, a njena majka bez muškarca da je čuva i pazi. Naime, obe su prikazane kao snažne protagonistkinje jer se ne oslanjaju na pomoć muških likova i ne zavise od njih. Majci je teško da održi blizak odnos sa svojom ćerkom, jer Ejza odlučuje da svoje misli zadrži za sebe, kako ne bi još više zabrinula svoju majku. Ova odluka autora nam pojašnjava Ejzin lik – uprkos svojim problemima, svesna je da ni njenoj majci nije lako pa ne želi da joj bude dodatni teret, što je čest slučaj kod odnosa između tinejdžera i njihovih roditelja.

Još jedna od veoma bitnih junakinja je Ejzina najbolja drugarica, Dejzi. Ona je osoba koja apsolutno nema dlake na jeziku i uprkos svojim nezrelim momentima, postala mi je omiljeni lik, zahvaljujući dobrim humorom i harizmom. U Dejzinim stavovima i ponašanju prepoznajem dosta feminističkih ideja, koje njenu ličnost čine još interesantnijom. Takođe je prikazana kao fenomenalna drugarica koja je bila uz Ejzu od kad se poznaju i tu vidimo njihovu bliskost, kao i važnost prijateljstva. Pripovedani su i momenti kada njih dve imaju svoje nesuglasice, što roman čini još realističnijim.

Najviše se pronalazim u liku Dejvisa, Ejzinog druga iz detinjstva, a kasnije i prve ljubavi. On je tip osobe koji stavlja sreću drugih ispred svoje. Trudi se da bude što bolji i ujedno da pomaže drugima oko sebe, ali mu, vremenom, to postaje prevelik teret. Nešto što je dozvoljavalo Dejvisu da pobegne od realnosti, bar na kratko, su astronomija i poezija. Često traži utehu u pisanju i posmatranju zvezdanog neba. Rekla bih da Dejvis i ja oboje smatramo da su ponekad poezija i zvezde jedino što stvara mir u haosu koji se konstantno odvija oko nas.

Moram da priznam, u ovoj knjizi je Džon Grin izuzetno opisao tu zeznutu stvar zvanu anksioznost, uključujući i šta se to odigrava u glavi jednog tinejdžera. Prikazane su i razne nesuglasice u porodičnim, prijateljskim i ljubavnim odnosima, doduše na lagan i razumljiv način, sa raznim humorističkim i zabavnim momentima. Mnoštvo anksioznih i generalno tinejdžerskih momenata prikazanih u ovom romanu i sama dobro poznajem, pa sam se definitivno pronašla u mnogim delovima knjige, a verujem da ćete i vi.

Zovem se Malena Milivojevic, imam 16 godina i živim u Temerinu. Ponosno bih sebe nazvala umetnickom dušom jer su mi pisanje, fotografisanje, pevanje, ples i muzika oduvek bili najdraži i najoslobadajuci aspekti mog života. 🙂

Malena Milivojević

Tekst je objavljen u okviru akcije #pobunjenočitam.