Noć Harry Pottera u Sarajevu i Beogradu (dio 2.)

Pre nekih desetak dana na fejsbuku mi je „iskočilo“ obaveštenje da se u dečjoj biblioteci „Zmaj“ održava Međunarodni dan knjiga o Hariju Poteru. Kako do tada nisam uopšte znala da postoji taj međunarodni dan (tačnije noć, ali nemojmo cepidlačiti), a kako sam pasionirana obožavateljka knjiga o magičnom svetu Džoane K. Rouling, odlučila sam da odem na dešavanje i proslavim sedmi februar.

Na događaj sam, kao po običaju, kasnila, mada je ovog puta uzrok bio nepažljivo čitanje obaveštenja. Iako je na objavi bila odgovarajuća adresa, krenula sam prvo u Hilandarsku ulicu gde je nekada bio, sada ponovo otvoren u Zmaj Jovinoj, ogranak dečje biblioteke, koji sam ranije redovno i sama posećivala. Najzad sam, u žurbi, stigla do biblioteke, na čijem sam ulazu zatekla grupu dece, pretežno devojčica, koju je predvodila učiteljica. Šlepajući se uz njih, ušla sam u biblioteku i zasela u poslednje redove, a razgovor je već bio u toku.

Pre svega bilo mi je drago da vidim toliku posećenost. Najviše dece uzrasta do deset godina sedelo je u prvim redovima, a bilo je tu i osnovaca u višim razredima, kao i nekoliko srednjoškolaca i srednjoškolki. Razgovor su vodile bibliotekarka i PR-ka izdavačke kuće Evro Book koja je i podstakla organizovanje ovog događaja i koja nije propustila priliku da nam predstavi novu knjigu o čarobnjačkom svetu. Još jednu u nizu onih koje nije napisala Rouling i koje se, doista, nadovezuju na svet Harija Potera, ali koje su pre svega izdate u komercijalne svrhe. No, deci to nije mnogo smetalo, a nije ni meni dovoljno (ipak sam i ja kao veliki fan jedna od udarnih meta marketinških trikova) pošto sam čak u jednom trenutku uhvatila sebe kako razmišljam da se kupovinom knjige možda prvi put ne bih ogrešila o preporuku moje majke da treba kupovati samo kuvare i rečnike, a sve ostalo iznajmljivati iz biblioteke. Ova knjiga je stvorena da bude izuzetak od pravila moje majke pošto je bila mešavina rečnika o magijskom svetu, i recepata, doduše za napitke…

Iz te marketinške spletke izbavio me je glasan smeh, jer se upravo govorilo o omiljenim likovima iz knjige, i jedna devojčica je rekla kako joj je omiljeni Voldemor. To je izazvalo smeh iznenađenja kod bibliotekarke, ali se još nekoliko učesnika i učesnica javilo i počelo da polemiše o dobrim i lošim strana ovog lika, razlažući njegovu motivaciju. Posebno je bila zanimljiva analiza Voldemorovog lika koju je razvila tinejdžerka opravdavajući postojanje horkruksa univerzalnim strahom od smrti. Razgovor se dalje pretvorio u raspravu o najboljem junaku i junakinji – u top listu, kao i ranije, ulaze Dambldor, Sirijus i Snejp, dok Voldemor zauzima zabrinjavajuće četvrto mesto, a – dramska pauza – profesorka MekGonagl – ranije ne toliko popularna – peto! S tim u vezi, više devojčica je izjavilo kako se poistovećuje s likom Hermione, zato što je vredna, pametna i zato što se (ovo bi se tebi, Boo, posebno dopalo) bori za jednakost svih stvorenja u čarobnjačkom svetu, dok su srednjoškolci kao svoju omiljenu junakinju naveli Lunu. Gotovo svi su se složili da im je omiljena knjiga u serijalu treća po redu, Hari Poter i zatvorenik iz Askabana, što se podudara s trendom koji je vladao među mojim vršnjacima i vršnjakinjama kada smo otkrili knjige o Hariju Poteru, i koji, iskrena da budem, ni tad nisam podržavala. Mislim, super je lik Sirijus, ali ono, cela knjiga baš o njemu…

Nakon razgovora o knjigama, započeo je kviz o magičnom svetu. Iako sam bila u ekipi koja nije izvojevala pobedu – Snejp for life (cela grupa bi „popila“ jednu sektusempru od strane Polukrvnog Princa zbog ovog propusta verujem), moram ovde ipak čestitati pobednicama (ovog nimalo lakog) kviza. Grupa devojčica pod nazivom Hermiona nadmašile su nas znanjem i brzinom uma (i prstiju, pošto se kviz igrao preko tableta), i opravdale su da su s pravom preuzele ime gđice Grendžer, evidentno njihovog uzora.  

Ceo ovaj događaj me je, moram priznati, vratio u detinjstvo i,  iako sam se lepo zabavila, jedan, onaj odrasli i kritički osvešćeni deo mene, govorio je da je druženje bilo lepo, ali bi bilo još lepše da povod za njega nije komercijalne prirode. Ipak, čak iako je komercijalna strana bila očigledna, događaj je značio svim obožavateljkama i obožavaocima magičnog sveta Harija Potera. Bilo bi zanimljivo organizovati slična dešavanja na kojima bi akcenat bio na druženju i upoznavanju sa različitim knjigama za decu.

Eto, draga Boo, verna Haflpafkinjo, tako mi je palo na pamet da smo baš prošli put na čaju sa Darom pričale kako bismo na te naše čajanke petkom mogle da pozovemo sve zainteresovane i da razgovaramo recimo o knjizi Kornelije Funke Srce od mastila

Prvo pismo, koje je za Boo stiglo iz Sarajeva, možete pročitati ovde

Projekat MiniBookvica je jedan od tri pobednika konkursa Superste+ za 2018. u okviru programa Superste.net.

One comment

Comments are closed.