Pišu: Pobunjene Marija Božič i Milica Ulemek

Početkom oktobra našle smo se u Zagrebu i odmah smo obišle tamošnje knjižare. Zanimala nas je književna produkcija za decu i mlade. Boo, za tebe smo izdvojile naslove koji su nam se učinili primamljivim.

Književnost za decu

Police književnosti za najmlađe pune su slikovnica koje za temu imaju osećanja i kako ih deca proživljavaju. Edicija EQ (emocionalna inteligencija) riječke izdavačke kuće Extrade ima za cilj da pomogne predškolcima da se suoče sa, za njih još nepoznatim, emocijama. U izdanju Hoću knjigu izdvaja se duhovito ilustrovana knjiga Lucijin grozni dan (2018) koja prikazuje kako se Lucija nosi sa negativnim osećanjima. Ona je ljubomorna na brata, na prijateljice, na pažnju koju roditelji daju drugoj deci. Međutim, uz pomoć bake i mame uči o osećanjima koje ima, osvešćuje ih i razumeva. Od istog izdavača uočile smo i ediciju Upoznajmo osjećaje za koju je Sanja Polak napisala niz ilustrovanih knjiga o svakodnevnim situacijama u kojima prepoznajemo osećanja kao što su usamljenost, strah, samopouzdanje, ljubaznost, odlučnost, sreća, itd.

Jedna od zanimljivih slikovnica je i Tata na dar Mire Gavrana, koju je ilustrovao Davor Šunk. Slikovnica prikazuje mamu

Karambitu koja odlučuje da oslobodi muža Sanču, koga su oteli gusari. Knjiga na zanimljiv način obrće rodne uloge prikazujući snažnu heroinu koja, hrabra i lukava, oslobađa svog supruga. U ovu kategoriju uvrstile smo i slikovnicu Japajapac Silvije Šesto i Tomislava Zlatića koja govori o sedmogodišnjaku Marinku koji mnogo voli reč „ja“. Marinko završava u Japajapačkoj šumi smanjujući se svaki put kad izgovori svoju omiljenu reč. Pričica otvara mnoge teme s kojima deca treba da se upoznaju: tolerancija, empatija, saradnja i mogućnost ispravljanja učinjenih grešaka samo su neke od njih.

U odeljcima za prevedenu dečju književnost pronašle smo mnogo dela koja tematizuju snažne mlade junakinje. Od mnogobrojnih izdvaja se Ada Vijugica, znanstvenica, knjiga koja prikazuje Afro-Američku devojčicu koja želi da postane naučnica. Ona je znatiželjna i uporna, i inspiriše najmlađe čitateljke da slede svoju strast za znanjem, istraživanjem i stvaranjem. Knjigu je napisana u stihovima, autorka je Andrea Boti, a Adu, njenu porodicu i eksperimente ilustrovao je Dejvid Rob.

Pored slikovnica za najmlađe uočile smo i nekoliko publikacija o znamenitim ženama iz svetske i hrvatske istorije. Knjiga italijanskih autorki Elene Favili i Frančeske Kavalo Priče za laku noćza male buntovnice dobro je prihvaćena u ex Yu regiji (zanimljivo, nedavno je objavljena vest da je knjiga cenzurisana u Turskoj[1]). U Hrvatskoj je, kao i kod nas, prošle godine preveden drugi deo.
Izložena pored Priča za laku noć za male buntovnice 2 je i knjiga Priče o neustrašivim hrvatskim ženama koju je napisala spisateljica Tatjana Barat, a ilustrovala grupa autorki. Napisana u formi bajke knjiga sadrži 50 priča o znamenitim ženama hrvatske istorije. Pored toga što inspiriše samom tematikom, na kraju knjige postoje dve prazne stranica na kojima mlade čitateljke mogu da napišu nešto o sebi. Na ovaj način knjiga podstiče i podržava čitateljke u njihovim željama i ostvarenjima.

Veoma popularna knjiga u hrvatskim knjižarama (kao i među domaćim) je i Dvadeset izimnih dječaka koji su promenili svet, u kojoj su opštepoznati muškarci iz sveta sporta, muzike, kulture, istorije (Aleksandar Makedonski, Napoleon, Njutn, Pele, Bob Dilan, Stiv Džobs, itd.). Valjda zbog ravnopravnosti. O njima će dečaci slušati i kada krenu u školu, ali ne kao o dečacima koji sanjaju uspeh. U školskim udžbenicima će pak veoma selektivno biti mesta za male buntovnice.

Pored Dvadeset izimnih dječaka koji su promenili svet u odeljcima za dečju književnost nemoguće je ne primetiti Svjetlucave balerine – Torbica (Grupa autora, Znanje), iako u većini knjižara stoji nenametljivo po strani. Prvo što upada u oči je izgled knjige – torbice i njena roze šljokičava boja. Korice najavljuju i rodno stereotipne teme o tri devojčice koje idu na časove baleta i imaju uspešan nastup. S obzirom na poruku i način obrade teme, postavlja se pitanje da li su autori osim profita imali bilo šta drugo na umu.

Borba za nove teme u književnosti za decu

Roko i Ana su mali junaci dve verzije slikovnice koja je prošle godine izazvala veliku buru u hrvatskoj javnosti (a i srpskoj). Oboje imaju po četiri godine, idu u vrtić, druže se i igraju, i imaju omiljeno voće (Ana voli jagode, a Roko kruške). Ono što ih odvaja od ostale dece je to što Ana ima dvojicu tata, a Roko dve mame. Slikovnicu Moja dugina obitelj izdalo je udruženje “Dugine obitelji” koje okuplja LGBTQ* parove i pojedince koji imaju ili žele da imaju decu, ili samo žele da se informišu o planiranju porodice. Slikovnice su besplatne, i školske biblioteke i vrtići ih mogu poručiti. Ovoga meseca treba da izađe i nova slikovnica, Moja dugina obitelj na izletu. Inače, slikovnice možete čitati na zvaničnom sajtu: https://www.dugineobitelji.com/slikovnica/moja-dugina-obitelj/. 

Dakle Boo, ipak nismo samo jele bajadere, kao što si se bojala… Švrljajući po knjižarama zaključile smo da regionalna književna scena za decu sadrži mnoge novine i da napreduje. Obrađuju se bitni, do sada retko tematizovani sadržaji, a sve je više glasova autorki. Pisci i spisateljice u prvi plan sve češće stavljaju junakinje koje oblikuju na osoben i nestereotipan način. Napredak postoji i u slikovnicama i knjigama za decu koje približavaju najmlađima temu odrastanja kraj istopolnih roditelja, koje su najzad prepoznate i od strane šire čitalačke publike.

Projekat MiniBookvica je jedan od tri pobednika konkursa Superste+ za 2018. u okviru programa Superste.net.