Načelno posmatrajući, tema romana Endži Tomas je nasilje i sistemska rasna mržnja u SAD, kao i odnos institucija, pre svega policije, prema onima koji dolaze sa margine društva – siromašnim Afro-Amerikancima i Afro-Amerikankama. Podeli dodatno doprinosi i odnos medija prema crnačkom i belačkom stanovništvu, odnosno različit pristup izveštavanju, u zavisnosti od toga ko su akteri događaja. Poruke koje mediji šalju i kako izveštavaju utiču na formiranje stava javnosti prema događajima u zajednici, a onda i na održanje status quo mržnje, straha i podele. Naslov romana je intertekst – odnosi se na pesmu Tupaka Šakura T.H.U.G. L.I.F.E. (akronim od The Hate U Give Little Infants Fuks Everybody, tj. „Ta mržnja koju seješ među decom na kraju sve sjebe”). O čemu Tupak repuje, a Endži Tomas piše, jeste da ono čime hranimo decu, a hranimo ih mržnjom i strahom prema svakome ko nije kao mi, raste i prsne nam pravo u lice.

Endži Tomas Ta mržnja koju seješ, Urban Reads, 2018

Debitantski roman američke spisateljice Endži Tomas, Ta mržnja koju seješ, privukao je veliku pažnju kada je objavljen kod nas, pre svega onih kojima je i namenjena – tinejdžerki i tinejdžera. Roman je dobio nagradu za najbolji roman za mlade objavljen u Srbiji u 2017. godini, po preporuci srednjoškolaca. Mada su nagrade upitna garancija vrednosti romana, odluka tinejdžerki i tinejdžera da izaberu baš ovaj i preporuče ga svojim vršnjacima i vršnjakinjama  i više je nego zanimljiva. A zašto? Zato što je tema romana lokalna – policijska brutalnost prema Afro-Amerikancima i Afro-Amerikankama i rasna mržnja i netrpeljivost u Sjedinjenim Američkim Državama. Međutim, borba protagonistkinje romana Star (Starr, sa dva r, što prema rečima oca Big Mava treba da istakne njenu izuzetnost) je univerzalna i autorka savršeno prenosi glavnu ideju dela, odnosno da borbu protiv nepravde može razumeti svako, bez obzira gde živi i sa kakvim problemima se suočava zajednica iz koje je.

O čemu se zapravo radi

Načelno posmatrajući, tema romana Endži Tomas je nasilje i sistemska rasna mržnja u SAD, kao i odnos institucija, pre svega policije, prema onima koji dolaze sa margine društva – siromašnim Afro-Amerikancima i Afro-Amerikankama. Podeli dodatno doprinosi i odnos medija prema crnačkom i belačkom stanovništvu, odnosno različit pristup izveštavanju, u zavisnosti od toga ko su akteri događaja. Poruke koje mediji šalju i kako izveštavaju utiču na formiranje stava javnosti prema događajima u zajednici, a onda i na održanje status quo mržnje, straha i podele. Naslov romana je intertekst – odnosi se na pesmu Tupaka Šakura T.H.U.G. L.I.F.E. (akronim od The Hate U Give Little Infants Fuks Everybody, tj. „Ta mržnja koju seješ među decom na kraju sve sjebe”). O čemu Tupak repuje, a Endži Tomas piše, jeste da ono čime hranimo decu, a hranimo ih mržnjom i strahom prema svakome ko nije kao mi, raste i prsne nam pravo u lice.

Prostor romana obuhvata siromašni crnački kvart Garden Hajts i dobrostojeće predgrađe u kojem se nalazi škola koju deca Karter pohađaju. U fokusu je geto u kojem živi Star i njena porodica: roditelji, mlađi brat i stariji polubrat. On ima svoje lice i naličje: siromaštvo, porodično nasilje, droga, policijska brutalnost; a kako se radnja romana razvija upoznajemo i zajedništvo stanovnika u teškim i opasnim događajima (uličnim pucnjavama, smrti, policijskoj brutalnosti, nemirima i sukobima, požaru). Pratimo zbivanje događaja u kvartu: beli policajac usmrtio je nenaoružanog crnog mladića Kalila čemu je Star svedočila. Međutim, ubistvo je samo okidač – roman širi priču na ono šta se dešava posle ubistva, (ne)mogućnostima da zajednica nastavi svoj život kada se pokrene čitava institucionalna i medijska mašinerija koja treba da opravda ubistvo. Star je mlada, ali dovoljno zrela da uvidi koliko je sistem loše uređen. Nepravda koja se dešava je sistemska – društvo je loše uređeno, tj. na dnu su uvek prestupnici, a Kalil, potencijalni diler i prestupnik, nije zaslužio bolju sudbinu. Star kroz čitav roman pokušava da osvetli druge aspekte njegovog života jer shvata da priče koje osvetljavaju samo jednu dimenziju ne pružaju pravu sliku stvarnosti.

Društveni aktivizam i omladinska književnost

Žanr omladinske književnosti (popularno young adults) poslednjih decenija je doživeo ogroman razvitak i postao važan deo književnosti. U raskoraku između dečjeg i odraslog sveta, omladinska književnost treba da ponudi odgovore tinejdžerkama i tinejdžerima na probleme koje ih svakodnevno muče: prijateljstvo, zaljubljivanje, seksualnost, odnos sa roditeljima, itd. Osnovni narativ omladinske književnosti je narativ o odrastanju, pa tako i u romanu Ta mržnja koju seješ pratimo odrastanje i sazrevanje junakinje Star Karter. Međutim, pitanje koje roman nameće je pitanje stvarnosti u kojoj Star Karter odrasta. Književnost ne postoji u vakuumu, i to Endži Tomas ne ignoriše, već piše roman koji oslikava stvarnost miliona mladih Afro-Amerikanaca/-ki.  Sam roman je izašao 2016. godine u jeku pokreta #BlackLivesMetter (#životicrnacasuvažni) koji je zahvatio društvo Sjedinjenih Američkih Država, ali se prelio i na druge zemlje (Kanada, Australija, Ujedinjeno Kraljevstvo). Inspirisana pokretom, Endži Tomas piše roman u kojem želi da da glas drugoj strani, onaj koji ne prenose mejnstrim mediji. Njena junakinja je izuzetno svesna gde je i kako njeno poreklo, socijalni status, a što je još važnije – boja kože – utiču na to kako je drugi vide i koje mišljenje formiraju o njoj. Ona žonglira između dva sveta – između siromašnog kvarta i više srednje (pretežno belačke) klase. Ona ima prijatelje i na jednoj i na drugoj strani, ali zna kako pred kojim prijateljima sme da se ponaša, a da to bude prihvatljivo. Unutrašnju borbu proživljava i sa  momkom Krisom, pred kojim se, s jedne strane ne stidi da bude prava Star, a s druge ne može da prevaziđe društvene razlike – Kris je iz bogate belačke porodice. Star automatski povezuje da Kris zbog svog porekla ne može da shvati probleme s kojima se njena zajednica svakodnevno suočava, ali nam roman upravo kroz odnos ovo dvoje mladih pokazuje kako se razlike prevazilaze.

Junakinju upoznajemo u trenutku kad je stvarnost u kojoj živi stisne najjače što može i primorava je da ozbiljno razmisli o svojoj ulozi u društvu. Roman prati njeno sazrevanje od jedne prilično zbunjene devojčice do prave mlade aktivistkinje i borkinje.

Knjiga, a ne film

Godinu dana nakon izlaska knjige, 2018. godine, snimljen je i istoimeni film, u američkoj produkciji, i odmah je zaradio na desetine miliona dolara, pre svega na teritoriji Severne Amerike. Filmska adaptacije je pravi emotivni tobogan, kao i knjiga, ali sa mnogo manjim brojem likova, i zbog toga manje sporednih priča koje su, opet, od velike važnosti za razvitak centralne radnje – sazrevanje i aktivistička artikulacija Star Karter. Iako film ima drugačiji rasplet događaja (ali vrlo efektan i originalan), preporučujemo čitanje knjige zbog suptilno razvijenih odnosa među junacima i junakinjama koje ekranizovana verziji ne prikazuje. Ovi odnosi su važni jer ih autorka pre svega ne prikazuje stereotipno (čak možemo reći i da je dala sebi zadatak da razobliči svaki stereotip koji možemo zamisliti), već teži da prikaže porodične, prijateljske i emotivne odnose što delikatnije, a opet bliske realnom životnom iskustvu. Ono što film samo površinski zahvata, a što roman dubinski razvija je odnos između majke i ćerke, gde majka pre svega ima ulogu pozitivnog modela, koja svojim ponašanjem, ali i kroz iskrene i otvorene razgovore, uči Star o svetu koji je pred njom. Roman kroz porodicu Karter i porodicu maminog brata daje sliku harmoničnih porodičnih odnosa koji jesu takvi ne zato što su irealni, već zato što se svaka prepreka i nesuglasica rešava razgovorom i razumevanjem. Takođe, u filmu se ne pojavljuje još jedna bitna tema romana (ne kvanitativno već kvalitativno), a to je devojačka seksualnost, čije buđenje Star oseća, ali je nesigurna šta sa njom da radi.

Na kraju treba dodati i reči Endži Tomas koja je u jednom intervjuu naglasila da postoji pogrešno shvatanje da ako je nešto specifično, ne može biti univerzalno. Takvo razmišljanje nije tačno – može bitii specifično i univerzalno. Ta mržnja koju seješ je snažan roman koji se bavi rasnom netrpeljivošću i nasiljem, ali i mnogo šire – odrastanjem jedne devojčice i spremnošću da se suoči sa realnošću života koji joj se sprema, koju na svakom koraku, čak i u najgorem mraku, čeka neki plamičak svetlosti da joj osvetli put.

Projekat MiniBookvica je jedan od tri pobednika konkursa Superste+ za 2018. u okviru programa Superste.net.