Ono što smo mi
Prikaz romana Ono što sam bio, Meg Rozof, Kreativni centar 2018. U svom opusu višestruko nagrađivana autorka za decu i mlade – Meg Rozof – često problematizuje različite društvene i…
YA književnost
Biti devojka je super moć
Nejednakost između dečaka i devojčica i apsurdnost tog stanja autorka vrlo dobro prikazuje kroz Rozin strip u knjizi. Ona pisanje stripa započinje nakon čitanja različitih knjiga i inspirisana je time što uočava da je dečacima čak i u pubertetu lakše nego devojčicama.
Epidemija ili simpatija
Nina je prikazana kao hrabra i snalažljiva devojčica, sa puno razumevanja za svoju simpatiju Maksa koji je naprasit i zatvoren, ali koji se kroz njihovo prijateljstvo i bliskost menja. Njih…
Sluškinjina priča za mlade
Motiv magije uspešno se sprovodi kroz roman i na drugim nivoima. Pored toga što se njime objašnjava postojanje Godine Blagodati (tokom koje šesnaestogodišnje devojke Garner okruga treba da se oslobode…
Junakinje koje nas uče neustrašivosti
Roman „Severna svetlost’’ Filipa Pulmana mi se svideo zato što je prilagođen svim uzrastima. U ovoj knjizi mogu da uživaju kako deca tako i odrasli. Roman je objavljen 1995. godine…
U svetlost se najviše veruje noću…
Ana Volc „Sto sati mraka”
.
Dok ga budete čitali, osećaćete se kao da ste tu, tik uz Emiliju što nam govori da je roman napisan u prvom licu. Ana Volc u ovom romanu takođe priča o trenutnom društvu, stereotipima kao i pritisku medija, koje je u 21. veku teško izbeći.
Surova realnost svakodnevice
Kortni Samers „Sejdi”
.
Često zaboravimo na to kako postoje veći problemi od loše ocene u školi, neuzvraćene simpatije, sitnih čarki s prijateljima i porodicom. Romani ovog tipa su tu da nas podsete na to – da život nije bajka i da treba da budemo zahvalni na onome što imamo, jer je mnogima miran život luksuz koji sebi ne mogu priuštiti.
Nesvakidašnji ispit zrelosti
Sonja Ćirić – „Neću da mislim na Prag“
.
Roman „Neću da mislim na Prag“ interesantan je utoliko što nagoveštava drugačiji smer tematizacije i narativizacije odrastanja mlade stvarateljke u kome bi se savremena književna produkcija mogla kretati.
Pisanje istorije spolja ka unutra
Ruta Sepetis – „Fontane tišine“
.
Roman je istorijska fikcija koja tematizuje istinite događaje – autorka ga i sama tako predstavlja u „Belešci“ na kraju knjige, opisujući sopstvenu motivaciju za bavljenje temom i samosvesno joj prilazeći iz pozicije strankinje. Uz to, ona uključuje i kratki opis svog istraživanja španske istorije, fotografije koje prikazuju kontekst o kom piše, kao i spisak literature, stručnih radova, članaka, filmova i drugih izvora – od kojih je, prema autorkinim rečima, „knjiga sazidana“.
Koliko je kilometara neophodno preplivati da bi se postala (akva)aktivistkinja
Andreas Ešbah – „Akvamarin“
.
Ešbah uspeva da preoblikuje rodne stereotipe i da predstavi bitne teme savremenog društva. Kvalitet uvećava i to što je u pitanju obrazovni roman u kom je tematizovan razvojni put junakinje od nesigurne devojke u odlučnu aktivistkinju, što je pozitivan primer u književnosti za mlade koja u ove pozicije, nažalost, češće stavlja dečake.