Na ovoj stranici se nalaze tekstovi mladih pobunjenih čitateljki i čitatelja, a njihove kritike na portalu Mini Bookvica objavljene su u okviru projekta #pobunjenočitam!
Knjige o kojima pišu govore o junakinjama iz domaće i strane produkcije koje prevazilaze stereotipe o devojčicama u književnosti za decu i mlade i bune se protiv različitih autoriteta.
Sara Pavlović ima 17 godina, živi u Brusu i voli da čita fantastiku i piše o njoj. Kao učesnica projekta Pobunjenih čitateljki, Feministički megafon: stvaranje književne revolucije, zajedno sa svojom…
Roman „Severna svetlost’’ Filipa Pulmana mi se svideo zato što je prilagođen svim uzrastima. U ovoj knjizi mogu da uživaju kako deca tako i odrasli. Roman je objavljen 1995. godine…
U okviru projekta #pobunjeno čitam Ivana Šalipur iz Beograda predstavlja svoju video kritiku romana “Drčna” autorke Dženifer Metju u izdanju Urban Reads.
U okviru projekta #pobunjenočitam danas Dunja Zekić piše o romanu „Krokodil peva” Vesne Aleksić u izdanju Kreativnog centra.
U okviru projekta #pobunjenočitam Tijana Glišić iz Sopota piše o romanu „35 kalorija bez šećera” Jasminke Petrović.
Roman Jasminke Petrović ’’35 kalorija bez šećera’’ govori o tinejdžerki Tari koja ima problematičan odnos prema svom telu. Nikad nije zadovoljna kada se pogleda u ogledalu, konstantno joj nešto u glavi govori da je predebela, da treba da skine bar još 2 kilograma do apsolutnog savršenstva. A šta uopšte znači biti čovek ako nisi apsolutno savršen?
Frančeska Zapija „Elajza i njena čudovišta”
.
Odrasli danas smatraju da samo oni imaju velikih problema, ali to nije tačno, mnogo mladih danas živi u strahu zbog svojih vršnjaka koji ih maltretiraju ili zbog toga što se nisu dobro uklopili, jer su drugačiji, ne vole iste stvari, drugačije se oblače, ne slušaju istu muziku kao i ostali…
Dženifer Niven „Čitav svet na leđima”
.
Ovaj realistično-romantičan roman prikazuje mlade ljude koji žele da podele teret s nekim kome mogu da veruju i nekim ko će biti drugačiji i savršen sa svim svojim manama.
Džon Grin „Nema kraja kornjačama”
.
Smatram da je ovo pre svega jedan veoma realističan roman. Anksioznost je odlično predstavljena, a pored toga svi likovi su osobe koje možda poznajete i nazivate prijateljima.
Ana Volc „Sto sati mraka”
.
Dok ga budete čitali, osećaćete se kao da ste tu, tik uz Emiliju što nam govori da je roman napisan u prvom licu. Ana Volc u ovom romanu takođe priča o trenutnom društvu, stereotipima kao i pritisku medija, koje je u 21. veku teško izbeći.
