Ketnis je definitivno lik kog čitaoci dugo neće moći da zaborave, i koja će im biti bliska. Njeno putovanje predstavlja arhetipsko mitsko putovanje i pokazuje istinsku psihološku dubinu naplate učešća u Igrama gladi, kroz razmišljanje o etičkim i moralnim pitanjima u vezi sa ubistvom i samoodbranom, kao i o uticaju Igara na socijalnu i komunalnu psihologiju.

Suzan Kolins Igre gladi, Vulkan, 2009.

Igre gladi, distopijsko-fantastični roman američke autorke Suzan Kolins iz 2008. godine smatra se  jednim od najpopularnijih romana ikada objavljenih. U režiji Garija Rosa, 2012. godine, nastala je i filmska adaptacija ovog romana, u kojoj glavne uloge tumače Dženifer Lorens, Džoš Hačerson, Lijam Hemsfort i mnogi drugi. Distopijski romani su u poslednjih pedeset godina postali veoma popularni, ali zasigurno nijedan nije bio tako široko prihvaćen kao ovaj. Ova knjiga je veoma popularna među starijom, ali i mlađom publikom. Kontroverzne teme, događaji i odluke koje likovi donose oživljavaju nesavršen svet koji će čitaoce definitivno podstaći na razmišljanje i razgovore sa drugima nakon što završe sa čitanjem.

Prva stvar koja me je oduševila u knjizi, pored uglađene proze i odmah ubedljive protagonistkinje Ketnis, bila je dubina uvida u ljudski život koju Suzan Kolins tako spretno izlaže. Nakon samo nekoliko strana mi je bilo jasno da se u ovom romanu krije nešto posebno – onaj neizrecivi kvalitet koji pisci priželjkuju, ali koji se retko postiže. Knjiga na neki nesvakidašnji način odjekuje najdubljom realnošću ljudskog postojanja, ili makar ljudskog postojanja u ovom trenutku istorije.

Panem i početak igara

Priča je smeštena u budućnosti u državi Panem nastaloj nakon uništenja Severne Amerike. Kapitol, veoma moćan i bogat grad, okružen je sa dvanaest siromašnih distrikta, nekada je postojao i 13. Distrikt, ali ga je kapitol uništio. Zbog pobune 13. Distrikta, Kapitol svake godine organizuje rijaliti šou pod nazivom „Igre gladi” kako bi kaznio ostale distrikte i dokazao im da ih kontroliše. Izabrani po principu lutrije, po jedan dečak i devojčica iz svakog distrikta bore se do smrti u areni dok ih ceo Panem kobno posmatra. Ali samo jedan od njih može da pobedi.

Glavna junakinja, šesnaestogodišnja Ketnis Everdin,  živi u siromašnom naselju distrikta 12. Ketnis je imala veoma težak i buran život što ju je učinilo pesimističnom i nepoverljivom prema svom okruženju. Od očeve smrti, dane provodi u lovu kako bi prehranila svoju porodicu. Kada njena dvanestogodišnja sestra bude izabrana za 74. Igre gladi, Ketnis se bez razmišljanja dobrovoljno javlja, i na taj način uvlači sebe u surovu i očajničku borbu za opstanak, gde na prvi pogled izgleda da šanse i nisu baš na njenoj strani. Ovo je bila veoma nesebična, požrtvovana i nimalo laka odluka. Iako Ketnis izgleda kao slaba i sitna devojka, zapravo je veoma vešta sa lukom i strelom, ume da lovi i postavlja zamke, i upravo to će joj dati prednost u odnosu na ostale učesnike. 

Ketnis – devojka koja je gorela

Roman je pripovedan u prvom licu i priču posmatramo  iz Ketnisine perspektive i istovremeneno se osećamo kao da proživljavamo Igre gladi zajedno sa njom. Ketnis je definitivno lik koga čitaoci dugo neće moći da zaborave, i koja će im biti bliska. Njeno putovanje predstavlja arhetipsko mitsko putovanje i pokazuje istinsku psihološku dubinu naplate učešća u Igrama gladi, kroz razmišljanje o etičkim i moralnim pitanjima u vezi sa ubistvom i samoodbranom, kao i o uticaju Igara na socijalnu i komunalnu psihologiju. Ketnisina motivacija od samog početka je veoma jasna – ljubav. Sprema je da uradi sve kako bi zaštitila ljude koje voli i do kojih joj je stalo. Slava i socijalni status joj uopšte nisu važni. 

Ketnis svojoj situaciji pristupa pragmatično. Svesna je da mora da preživi kako bi se vratila svojoj mlađoj sestri koju voli i štiti. Nije voljna da položi svoj život jer ima stvari zbog kojih vredi živeti. Ipak, tokom igara, njen plan da bude nemilosrdna da preživi testira se njenom simpatijom prema onima koji su u igrama nemoćni. Umesto da bude agresor, čeka da se u borbu uključi kada je napadnu. Naročito je testirana kada se suoči sa Ru, devojčicom koja podseća na njenu sestru. Njena empatija i etičnost neće joj dozvoliti da postane bezobzirni ubica, već će osatati dosledna sebi.

Ukleti ljubavnici

U arenu sa njom polazi i Pita koji je Ketnis pomagao u prošlosti da prehrani porodicu. Pita je veoma dopadljiv, simpatičan i šarmantan, i ima sjajnu taktiku. Pretvarajući se da je ludo, ali nesrećno zaljubljen u Ketnis, Pita čini manipulativni i strateški potez koji menja njihov status u areni od tributa do ukletih ljubavnika. Ovaj par osvaja srca publike i sponzora koji im obezbeđuju sredstva za preživljavanje. Ketnis prihvata njegovu „igru”, iako joj se to u početku nije svidelo, ali onda shvata da je Pita čini poželjnom. Oni se zbližavaju u igrama, na način za koji je za njega veoma romantičan, dok je za nju nije nužno takav i veoma je zbunjuje.

Igre gladi podsećaju na gladijatorske igre. Ime ove civilizacije, Panem, potiče od starog latinskog izraza panem et circuses, što u prevodu znači “hleba i igara”- izraz koje su drevni pisci koristili za ilustraciju fiksacije rimskih građana na hranu (hedonistička proždrljivost), cirkuse ili zabave. Takvo ime je jednostavno savršeno za ovu distopijsku budućnost. Najbolja naučna fantastika nije o budućnosti, već o otkrivanju sadašnjosti, što Igre gladi savršeno prikazuju.

Traktat protiv nasilja

Ketnis u celoj knjizi izbegava da ubija, to radi samo ako je neophodno ili u samoodbrani. Ova knjiga govori o tome kako nasilje i osveta uništavaju i unižavaju ljudski život. Ovaj roman ne glorifikuje nasilje. Štaviše, ceo serijal je na kraju postao snažni antiratni trakt. Na kraju, knjiga govori o samopožrtvovanju i sposobnosti ljubavi da prevaziđe moć totalitarizma, surovosti i mržnje. Knjiga obiluje diskusionim tačkama ne samo o vladama, ličnoj slobodi i žrtvi, već i o tome šta znači biti svoj i ne podvrgavati se očekivanjima društva.

Tekst je objavljen u okviru akcije #pobunjenočitam

Zovem se Marija, imam 17 godina i učenica sam Pete beogradske gimnazije. Za sebe bih rekla da sam dete u duši a pisac u srcu.

Marija Zorić