Bila sam vrlo impresionirana hrabrošću male Koraline, koja je odlučila da se bori protiv stvorenja koje se predstavlja kao njena majka, kako bi spasila svoje roditelje. Time je zaista pokazala koliko je njena ljubav jaka i koliko joj uopšte nije važno da živi u perfektnom svetu bez njih.

Nil Gejmen, Koralina, Laguna 2003.

Skup bajke, horor priče i fantastične fikcije odvodi nas u svet Koraline, čija je glavna junakinja istoimena devojčica. Neki su se sa Koralinom upoznali u originalnoj verziji priče, romanu engleskog pisca Nila Gejmena iz 2002, drugi preko stripa koji je izašao iste godine, dok su neki uplovili u njen život u crtaću koji imamo prilike da gledamo od 2009. godine.

Ako volite zastrašujuće priče, kao ja, onda će vam ova biti vrlo zabavna i obožavaćete strah, ali i uzbuđenje koje osećate tokom čitanja. Roman opisuje život devojčice Koraline koja živi sa svojim dosta zauzetim roditeljima, zbog čega ona, u većini slučajeva, mora sama sebi da planira dan. Društvo joj prave dve komšinice, gospođice Spink i Silovita, kao i ‘ludi’ starac sa svojom trupom miševa muzikanata. Ipak pored svih njih, Koralina radije bira istraživanje okolinih mesta. Radnja počinje jednog kišnog dana kada Koralina odluči da istražuje gostinjsku sobu u kojoj spazi vrata, koja na prvi pogled ne vode nikuda jer su zapečaćena ciglama. Međutim, jedne noći ona spoznaje da iza vrata postoji mračni hodnik u koji odlazi  prvom prilikom kada je ostala sama. Tamo pronalazi kuću identičnu onoj u kojoj živi, sa izmenjenim detaljima, kao i svoje ‘druge’ roditelje, koji joj pružaju sve ono što u stvarnom svetu nije imala i želeći da kod njih ostane zauvek. Kada Koralina shvati da je njene prave roditelje ‘druga’ majka zarobila, primorana je da se vrati i suoči sa svojim strahovima, kako bi ih igrom istraživanja, koju vodi protiv ‘druge’ majke, izbavila iz njenih kandži.

Definitivno najinteresantniji momenat u ovoj knjizi je Koralinino otkrivanje njenih ‘drugih’ roditelja, kada ni sama nije sigurna gde se nalazi i zašto sve izgleda isto, a opet tako drugačije. Njena ‘druga’ majka prvo se čini veoma drago i milo, no kasnije njena ljubav prema Koralini postaje opsesija od koje devojčica ne može da pobegne. ‘Druga’ majka čak pokušava da napravi iluziju kako bi se Koralini činilo da su njeni roditelji mnogo srećniji bez nje, ni bi li je naterala da ostane, iako naša mala istražiteljka već tada nije imala izbora. Ono što je ostalo nedorečeno je ko ili šta je u stvari ‘druga’ majka? Zašto je odabrala baš Koralinu? Da li je njena namera da je zapravo voli i kakva bi to ljubav bila? Šta ona dobija od Koralininog zadovoljstva? Volela bih da smo dobili odgovore i na ta pitanja i da nam je lik ‘druge’ majke bliže prikazan. Bila sam vrlo impresionirana hrabrošću male Koraline, koja je odlučila da se bori protiv stvorenja koje se predstavlja kao njena majka, kako bi spasila svoje roditelje. Time je zaista pokazala koliko je njena ljubav jaka i koliko joj uopšte nije važno da živi u perfektnom svetu bez njih. Želela je da proživljava dosadne dane, da se bori za pažnju majke i oca, ali i da se zabavlja sa njima kada joj se za to pruži prilika. Sve to joj je bilo bitnije nego da ostane u nekom veštačkom savršenstvu. Opsesija ‘druge’ majke prema Koralini bila je više nego iritantna, tvrdeći da je voli i da joj želi da bude srećna, ali ne dozvoljavajući joj da to bude bez nje. Niko od nas sigurno ne bi želeo da se nađe u takvom svetu.

Kao što sam već spomenula, roman spada u horor priču i fantaziju. Priča poprilično ostaje u okvirima tih žanrova. Radnja je zbog njih mnogo zanimljivija, ne dozvoljava vam da opušteno čitate, već ćete stalno biti na iglama i želeti da Koralina pobedi i izvuče se. U romanu imamo sveznajućeg pripovedača koji se vezuje samo za Koralinu i njena osećanja. Tok radnje  prati tok govora, zbog čega nam je i ona sama mnogo bliža u odnosu na to kako bi smo je doživeli da je pripovedana iz sećanja. Sve je povezano u jednu celinu i nema pauze, te zbog toga sve i jeste toliko uzbudljivo i sve vreme očekujete šta će se sledeće desiti. U nadi da će sve biti dobro po Koralinu, jer je ona definitivno favorit u ovoj priči, za nju ćete se najviše vezati i navijati do kraja. U većini situacija, akcenat se stavlja na emocije junakinje: da li oseća strah i kada, kako se oseća dok istražuje, kako se oseća povodom svega što se događa. Opisivanje fizičkog izgleda ‘druge’ majke, pri čemu autor od lika sličnog Koralininoj pravoj majci dolazi do nečega što liči na čudovište – budi jezu.

Priča se završava pobedom Koraline koja uspeva da igrom istraživanja nađe svoje roditelje, ali izbavi i duše troje dece koja su bila prethodne žrtve ‘druge’ majke. Koralina je nastavila svoj normalan život sa roditeljima, ali nemamo prikaz šta se desilo sa ‘drugom’ majkom nakon što je devojčica pobegla. U romanu se ističe ljubav na nekoliko načina. Koralinina ljubav prema roditeljima, zbog kojih je spremna na sve, takva je da se skoro svi sa njom poistovećujemo. Ipak opsesivna ljubav ‘druge’ majke je nešto što možda čak i nije ljubav, već više zadovoljstvo do kog bi ona došla kada bi Koralina ostala sa njom.

Nakon svega što je prošla, Koralina shvata da njen nekada dosadan život uopšte nije loš, već ono što je sasvim normalno i što se svima dešava. Ona uviđa da mnogo više uživa u tome, nego lažnoj sreći koju joj je ponudila ‘druga’ majka i dobijanju svega što poželi. Koralina je u ovom strašnom iskustvu spoznala vrednosti života i shvatila koliko je zapravo srećna što živi u uslovima kakvim živi. Postala je bliža sa ljudima oko nje i spremna da nastavi svoj život sa svim što je iz ovog iskustva naučila.

Zovem se Anastasija, imam 16 godina i pohađam Karlovačku gimnaziju.

Anastasija Ostojić

Tekst je objavljen u okviru akcije #pobunjenočitam!