Rat za oproštaj, očekivano, tiče se Daničinog odnosa sa ocem. Ova metafora ključna je za razumevanje romana. Rat je u romanima Vesne Aleksić uvek prisutan i kao realno iskustvo i kao najvažniji kod njenog simboličkog jezika. Na simboličkoj ravni, rat je uvek povezan sa retorikom odraslih muških likova, koji, paradoksalno, ne predstavljaju hrabre, borbene ili „uzorne“ muškarce, već imaju status zavodnika, šarmera ili, ako je reč o ocu, unutar dinamike roditeljskog para, predstavljaju „dobrog policajca“.
Vesna Aleksić, Krokodil peva, Kreativni centar 2017.
Krokodil peva (nagrada „Rade Obrenović“ za najbolji roman za decu i mlade u 2017. godini), najnoviji roman Vesne Aleksić, višestruko nagrađivane spisateljice proze za decu i mlade na ubedljiv i inovativan način pripoveda priču o formativnim traumama glavne junakinje, šestogodišnje Danice. Pored toga što tematizuje bolest Daničinog tek rođenog brata i očevo neverstvo, što dovodi do razvoda roditelja i dezintegracije porodice, Krokodil peva govori i o sposobnosti glavne junakinje da gubitak transformiše u umetnički izraz. Postajanje umetnicom jeste jedno od čestih mesta poetike Vesne Aleksić, pa se ovaj roman, pored očigledne obrazovne matrice, može svrstati i u specifičnu podgrupu – ženski Künstlerroman, roman o umetničkoj inicijaciji devojčice – što je izuzetno redak i marginalan žanr u domaćoj književnosti za decu i mlade.
Krokodil peva poseduje sve elemente zapleta i simbolike koje Aleksić dosledno varira u svojim romanima – preplitanje društvene i porodične drame prelomljeno kroz perspektivu devojčice (u gotovo svim njenim romanima devojčice su ne samo glavni likovi već i pripovedačice koje govore u prvom licu) koja se suočava sa gubitkom i porazom, što uspeva da prevaziđe zahvaljujući vlastitom talentu, ali i prijateljskoj podršci i solidarnosti.
Roman počinje u trenutku kada Danica i njena porodica očekuju vesti iz porodilišta, a zaplet nastaje kada saznaju da je beba dugo bila bez kiseonika, zbog čega je neizvesno da li će preživeti bez ozbiljnih i doživotnih oštećenja mozga. Od tog trenutka dinamika porodičnih odnosa menja se iz temelja. Konstantno prisustvo proširene porodice ujaka, babe i dede, opravdano je dvema prekretnicama u porodičnom životu – rođenjem Daničinog brata i njenim polaskom u prvi razred. Međutim, uprkos stalnom prisutvu rođaka koji brinu o njoj, Danica je usamljena, jer gubi kontakt sa majkom, koja je obuzeta brigom za zdravlje i oporavak Daničinog brata koji mesecima ne izlazi iz bolnice.
Daničin odnos sa bratom motiviše naslov romana – ona njega zove Krokodil, jer je to motiv na posteljini koja je kupljena uoči njegovog rođenja. Ova oneobičena motivacija dovodi i do iskoraka u postupku, za razliku od drugih romana Vesne Aleksić u kojima pratimo linearno pripovedanje glavne junakinje, u ovom romanu kompozicija je dvostruka – Daničino pripovedanje je linearno, dok istovremeno pratimo njena pisma bratu, svojevrstan dnevnik u kome ona malom Viktoru, za kojeg na kraju samo pretpostavljamo da će moći da govori, piše o događajima koji su prethodili transformaciji porodičnog života.
Nemoć, gubitak i suočavanje sa životnim izazovima u romanu su predstavljeni metaforom rata. Obraćajući se bratu, Danica piše: Pre samo nešto više od godinu dana s tvojim dolaskom započela je serija kratkih, teških ratova…Moj rat s nerazumljivim rečima koji još nije završen…Uporni rat za ozdravljenje. I tihi rat za oproštaj. Najteži.
Rat sa nerazumljivim rečima odnosi se na zajednički napor Danice, njene majke Nataše, njenog prijatelja Luke i njegove majke, doktorke Višnje, te Daničine drugarice Sofije da neprekidnom pažnjom i osmišljavanjem različitih aktivnosti stimulišu Viktorove kognitivne funkcije, kao i da neprekidno prate da li beba reaguje na spoljnu sredinu.
Rat za oproštaj, očekivano, tiče se Daničinog odnosa sa ocem. Ova metafora ključna je za razumevanje romana. Rat je u romanima Vesne Aleksić uvek prisutan i kao realno iskustvo i kao najvažniji kod njenog simboličkog jezika. Na simboličkoj ravni, rat je uvek povezan sa retorikom odraslih muških likova, koji, paradoksalno, ne predstavljaju hrabre, borbene ili „uzorne“ muškarce, već imaju status zavodnika, šarmera ili, ako je reč o ocu, unutar dinamike roditeljskog para, predstavljaju „dobrog policajca“. Sa druge strane, iskustvo rata uvek je vezano za ratove u Jugoslaviji i tesno povezano sa temom emigracije. U romanu Krokodil peva obe tendencije susreću se u liku ujaka koji se vraća iz Amerike. Međutim, zaplet koji nastaje ujakovim dolaskom pomalo je banalan i predstavlja najslabiji deo priče. Ujakov šarm deluje arhaično, kao i njegov odnos sa Daničinom nastavnicom engleskog, Elzom, sa kojom se ujak na kraju venčava, a oni zajedno odlaze u Ameriku.
Ono što je takođe posredoveno metaforom rata jeste i podela rodnih uloga. Iako je „muški“ svet svet ratne retorike, a Danica „tatin redov“, to je istovremeno i svet bezbrižnosti i zabave, zbog čega se Danica u početku identifikuje prevashodno sa ocem. „Ženski“ svet, međutim, sastoji se iz niza svakodnevnih borbi, odgovornosti i brige za druge.
Poetički iskorak u romanu Krokodil peva ogleda se u tome što su zaključci koji implicitno proističu iz ovakve dihotomije prisutne u svim romanima ove autorke sada i otvoreno izrečeni. Presudan momenat Daničinog razvoja, i kao ličnosti i kao buduće spisateljice, jeste prekid identifikacije sa ocem, koji se za vreme Viktorovog boravka u bolnici upustio u ljubavnu aferu. Uspostavljanje dubljeg odnosa sa majkom i vrednostima koje ona oličava – hrabrost, pouzdanost, briga i odgovornost – jesu ono što Danicu formira kao autorku.
Takvim raspletom Aleksić je uspela da vojnu metaforiku iz registra maskuline samodopadljivosti, vezane ponajviše za dečačke sklonosti Daničinog oca prema stripovima i akcionim filmovima, prevede u registar egzistencijalne i emotivne borbe sa ličnim gubicima i porazima.
Krokodil peva jeste važan korak napred na domaćoj književnoj sceni, jer pokazuje da se o provokativnim moralnim i političkim temama u književnosti za decu i mlade može govoriti izvan dominantnih okvira hepienda, romantizacije ili alegorije.
