Zbunjujući pokus u književnosti za decu

@rif.org

Dodatni tekstovi i narativni momenti koji imaju za cilj osnaživanje devojčica, kao i učenje altruizmu, prijateljstvu i zdravom načinu života su svakako pohvalni, ali često deluju tendenciozno i stilski neujednačeno sa ostatkom narativa. Zanimljivo rešenje predstavljaju stranice sa zadacima na kraju romana koje čitateljke (ali ne i čitaoci) treba da popune poput spomenara. Međutim, i na ovim stranicama preovladavaju zadaci kakve bi patrijarhalni sistem postavio pred ženske osobe: da lepo izgledaju, obožavaju svoje simpatije i da znaju da kuvaju (jedan od zadataka iziskuje da onaj ko se upisuje napiše svoj omiljeni recept). U spomenaru postoje i zadaci koji podstiču kreativnost ili afirmišu negovanje ženskih prijateljstava, ali oni su, opet, u neskladu sa sadržajem romana koji prikazuje žensko rivalstvo.

Biljana Crvenkovska, Šest čarobnih kolačića, Laguna 2018.

Roman za decu Šest čarobnih kolačića Biljane Crvenkovske, jedne od najpopularnijih makedonskih autorki dečije književnosti, predstavlja interaktivni literarni hibrid, koji pored fabule romana uključuje i druge vrste tekstova, kao što su uputstva, recepti, stranice iz „knjiga magije“, ilustracije i spomenar za čitaoce. Za protagonistkinju ovog romana odabrana je devojčica nekonvencionalnog izgleda po imenu Jelena. Ona ima razbarušenu frizuru, odnosno, neku vrstu savremenih kikica, pege i omiljena boja joj je zelena, a jedan od njenih najvećih darova je to što razume jezik životinja. Sa svojom mačkom Lu, Jelena upada u razne avanture učeći se osnovama magije. U jednom od svojih doživljaja njih dve upoznaju Pavela i njegovog psa Gandalfa i od tada zajednički kreću u istraživanje magije, a njihov glavni problem postaje to što je Pavel u jednom od svojih eksperimenata oživeo šest kolača. Želeći da ispravi svoju grešku kako ne bi došlo do strašnih posledica, družina kreće u najveću od svojih avantura i na tom putu se susreće sa životinjama koje govore (i imaju druge oblike ljudskog ponašanja), neobičnim stanovnicima Zelenparka (mesta u kome se radnja romana odvija), kao i sa jednom Jeleninom zakletom neprijateljicom.

Ovakav odabir tema i motiva asocira na bajku, pa može privući najmlađe čitaoce i čitateljke. Takođe, protagonistkinja se u pogledu izgleda i ponašanja donekle može uporediti sa Pipi Dugom Čarapom, što je svakako zanimljivo, jer odvažne junakinje koje preuzimaju inicijativu i smelo se upuštaju u avanture još uvek su u manjini u književnosti za decu. Međutim, na putu između različitih intertekstualnih asocijacija i originalne zamisli autorke sama realizacija je dobila poprilično konfuzan smer.

Stilsko eksperimentisanje

Na stilskom planu u ovom romanu postoji nekoliko bitnih nedostataka. Među njima se ističe pripovedačicino neprestano spinovanje o „potpunoj“ fantastičnosti narativa i neverovatnosti likova i događaja, koje često dominira nad fantastičnošću, neverovatnošću i originalnošću samog dela, pa podstiče očekivanja koja na kraju uglavnom ostaju neispunjena.

Pojedine rečenice su preduge, a opisi pretrpani. Tok radnje je često ispresecan nepotrebno dugim opisima opterećenim beznačajnim pojedinostima koje mogu biti zamorne za praćenje. Recimo, obimni opisi Zelenparka ili deda Dimine kuće samo usporavaju radnju i odvraćaju pažnju onog ko čita, a nemaju nikakvu ulogu niti simboliku u romanu. Jedno od problematičnih rešenja jeste i dužina umetnutih tekstova (uputstava, recepata, stranica iz „knjige magije“), koji su ponekad  previše obimni i detaljni, što stvara poteškoće prilikom vraćanja fabuli dela. U romanu Šest čarobnih kolačića ima dosta žargonizama, zbog čega može biti privlačan najmlađim čitaocima i čitateljkama. Međutim, u njemu postoji niz uvreda koje se spontano provlače kroz govor junaka ili pripovedačice, a koje često imaju mizogini prizvuk. Recimo, Meri, neprijateljica glavne junakinje, opisana je kao grozna, zlobna, tračara, alapača, veštica, koja je pritom i – debela. Ne samo što je ovakav opis antijunakinje veoma neukusan, on je klišetiziran i u potpunom je neskladu sa sugestijama pripovedačice čitateljkama da prihvate i vole sebe onakvima kakve jesu.

U romanu su prisutni nedovoljno razvijeni motivi i događaji, među kojima prednjače fantastični motivi, koji na momente deluju kao prava magija, a na momente kao plod mašte junaka. Zanimljivo je posmatrati i intertekstualne momente, kao na primer one u vezi sa Harijem Poterom, koji nemaju značajnu ulogu u zapletu dela, već služe da junaci ili pripovedačica tendenciozno istaknu da su takva dela za „malu decu“, a da super deca treba da čitaju ovaj roman. Takođe, neki značajni motivi, poput porodičnih odnosa i života dece nakon razvoda roditelja ostali su potpuno nerazvijeni.

Iako je zamisao o preduzimljivoj protagonistkinji dobrodošla u književnosti za decu, treba primetiti da je šteta što je roman Šest čarobnih kolačića namenjen isključivo čitateljkama. Pripovedačica se sve vreme obraća čitaocima u ženskom rodu, a na kraju knjige postoji i spomenar napravljen isključivo za devojčice, tako da ispada da romani sa odvažnim protagonistkinjama ipak ne mogu da zainteresuju mušku publiku.

Dodatni tekstovi i narativni momenti koji imaju za cilj osnaživanje devojčica, kao i učenje altruizmu, prijateljstvu i zdravom načinu života su svakako pohvalni, ali često deluju tendenciozno i stilski neujednačeno sa ostatkom narativa. Zanimljivo rešenje predstavljaju stranice sa zadacima na kraju romana koje čitateljke (ali ne i čitaoci) treba da popune poput spomenara. Međutim, i na ovim stranicama preovladavaju zadaci kakve bi patrijarhalni sistem postavio pred ženske osobe: da lepo izgledaju, obožavaju svoje simpatije i da znaju da kuvaju (jedan od zadataka iziskuje da onaj ko se upisuje napiše svoj omiljeni recept). U spomenaru postoje i zadaci koji podstiču kreativnost ili afirmišu negovanje ženskih prijateljstava, ali oni su, opet, u neskladu sa sadržajem romana koji prikazuje žensko rivalstvo.

Značajnu komponentu ovog romana predstavljaju ilustracije. Većina crteža kreativno dopunjava tekst i afirmativno prikazuje junake i junakinje. Recimo, protagonistkinja Jelena je na njima uvek prikazana u pokretu, kao slobodna i nesputana devojčica. Međutim, postoji i nekoliko veoma neprimerenih ilustracija, kao što su seksualiziovani prikaz vile iz Zelenparka, zec bodi – bilder, kao i korpulentna antijunakinja Meri neprijatnog izgleda. Ovakvi propusti neguju kod mladih čitalaca i čitateljki neadekvatne predstave pre svega o ženskom telu a zatim i fizičkom izgledu uopšte.

Idejna zbrka

U romanu Šest čarobnih kolačića postoji mnogo kontradiktornih stavova i ideja, i to ne samo na nivou sukobljavanja mišljenja različitih likova, već se ove neusaglašenosti uočavaju na različitim nivoima teksta. Na primer, protagonistkinja je dobro i posebno dete, tu je naravno i simpatični dečak i nagoveštaji prve ljubavi, životinje pomoćnici, prijateljstvo najmlađih i najstarijih članova kolektiva… Međutim, iako je primetno autorkino nastojanje da prevaziđe stereotipnost prilikom građenja likova i situacija, realizacija donosi prilično sporan sistem vrednosti prilagođen patrijarhalnom modelu sveta: rivalstvo među ženskim likovima – Meri je zla veštica sa svim tipičnim obeležjima fizičkog izgleda antijunakinje, koja naravno mrzi superiornu protagonistkinju Jelenu. Jelenina mačka Lu je navodno posebna i može da se sporazumeva sa svojom vlasnicom, a zapravo konstantno samo mjauče i traži plen. Taj predatorski instinkt je prikazan kao njeno vodeće obeležje i doveden je do karikature. Pas Gandalf je takođe tipski prikazan – pasivan je i pokoran. Ženski likovi u romanu ne odstupaju od svojih tradicionalnih domaćičkih uloga (majka Jovana, baba Đurđica), dok sva moć pripada muškim članovima kolektiva (deda Dimi, Plavocvetnom pesniku, čak i odsutnom ocu lekaru kojim se Jelena ponosi i koga poštuje i kad nije tu, dok majku pomalo nekulturno isteruje iz kuhinje na kraju romana). Raspodela rodnih uloga dosledno je sprovedena čak i u životinjskom svetu, jer je ježica koju družina sreće na putu prema kralju Zelenparka okupirana svojim kućnim poslovima i brigom o deci, dok zec vredno trenira i podiže tegove.

Protagonistkinja ovog romana se nalazi u povlašćenoj poziciji: ona ne trpi nikakve posledice za svoje sporne postupke, koji se ni na koji način ne komentarišu, niti problematizuju. U tekstu postoji nekoliko vrlo problematičnih događaja, kao što je hirovito bojenje bele mačke u crnu boju kako bi Jelena mogla da bude veštica (a nakon što se mački svidelo kako izgleda ona ju je bez pitanja okupala). Tako ova epizoda, umesto da prikaže kako se poštuju prava i slobode životinja umanjuje svest onoga ko čita o posledicama instrumentalizacije životinja radi ostvarivanja ličnih ideja.

Sa jedne strane, u romanu Šest čarobnih kolačića prisutno je osnaživanje devojčica kroz protagonistkinju avanturistkinju, kao i kroz podsticanje da vole sebe onakvima kakve jesu, da biraju same sebi nekonvencionalne frizure, odeću i slično. Sa druge strane, daju se vrlo precizna uputstva kako devojčica mora da izgleda ako želi da bude super veštica, stvari koje mora da poseduje predstavljaju klišetizirani spisak predmeta iz ženske torbe, a vrhunac poništavanja ženskog osnaživanja je u sceni obračuna deda Dime sa Meri:

Deda Dima je stao ispred Meri, visok i velik kao nekakav džin iz Zelenparka. Senke su mu zatamnile lice, oči su mu zasijale u mraku, a grane drveća se povile nad njim i napravile krunu, strašnu i tamnu kao i on. KRALJ ZELENPARKA! Sa užasnim pogledom koji briše sve pred sobom! I glasom koji dopire iz najmračnijih dubina zelenparkovskog blata!

DEVOJČICE, KO SI TI KAD SE USUĐUJEŠ DA NARUŠIŠ RED U PARKU, A?, grmi deda Dima, a Meri se ukopala u mestu, prebledela sva. To je zaista bio glas koji više odgovara čudovištu iz blata nego dobrom, starom baštovanu.

“Ja, ja, ja… nisam mislila ništa, samo sam se šalila…”, počela je da zamuckuje Meri.

ODMAH DA SI PUSTILA KOLAČIĆ, ČUJEŠ LI ME? A AKO NEŠTO NE PODNOSIM, TO SU NEPOSLUŠNA DECA!

Kralj Zelenparka je strah i trepet!

Meri spušta kolačić na sto i brzo se povlači prema vratima. Kralj Zelenparka ne skida svoj ledeni pogled s nje. Meri je već napolju, bezbedna među senkama i pre nego što će da pobegne, Jeleni se učinilo da je videla užasan, zlobni blesak u njenim očima.

Oh, ova užasna devojčica sada će joj zagorčavati život!

Ali Jelena ne može više da brine zbog Meri, naročito nakon svega što se dogodilo ovog strašnog, uzbudljivog, čudesnog i POTPUNO NEVEROVATNOG dana.”

Citirani pasus predstavlja sumu gotovo svega spornog u ovom delu, od pompeznog preuveličavanja neverovatnosti, do neprodubljene karakterizacije zbog koje ne shvatamo zašto je Meri toliko negativan lik, pa ispada da je ona nagrabusila samo zato što nije htela da se pokori volji većine i moćnog patrijarhalnog glavešine koji nije mogao da ostane mudri i krotki starac već se pretvorio u snažnog siledžiju. Pritom, oživljavanje kolačića od strane Pavela i Jelene, pa onda ogromna briga o tome šta će se desiti kad Pavelova baba vidi da ih je on „pojeo“, pravljenje zdravih kolača koje su joj na kraju odneli umesto prvobitnih i zajedničko uživanje u njima deluju poprilično karikaturalno.

Roman Šest čarobnih kolačića je neujednačen i nedovršen eksperiment u književnosti za decu, a kako je po svoj prilici planiran i nastavak, biće potrebno mnogo stvaralačke magije da se u njemu prevaziđu problematični sastojci iz prvog dela.

This image has an empty alt attribute; its file name is Untitled-w.png

Projekat MiniBookvica je jedan od tri pobednika konkursa Superste+ za 2018. u okviru programa Superste.net.