Star tokom celog romana ima svest o situaciji u kojoj se nalazi i uspeva da skupi hrabrost da otvoreno kaže šta misli, ali i da se zauzme za sebe kada situacija to od nje zahteva. Ona ne odustaje od borbe za ono u šta veruje, čak ni kada joj okolnosti u kojima se nalazi ne pružaju nadu da će u toj borbi pobediti.

Endži Tomas. Ta mržnja koju seješ, Urban Reads, 2017.

Ovogodišnji protesti u Americi su me inspirisali da se više informišem o tome kako izgleda život Afroamerikanaca i koji je izvor rasističkog ponašanja u jednom društvu. Prilikom svog istraživanja sam zapazila roman „Ta mržnja koju seješ“ koji je stekao veliku čitalačku publiku širom sveta i osvojio nekoliko značajnih književnih nagrada.

Ovaj debitantski roman Endži Tomas na realističan način prikazuje život šesnaestogodišnje Star Karter koja se susreće sa rasnom nepravdom kada jedne večeri njenog najboljeg druga Kalila ubije beli policajac. Ona nakon tog događaja pokušava da pronađe svoj glas i pravdu za Kalila, suočavajući se sa preprekama rasne diskriminacije i trudeći se da izbalansira život u elitnoj srednjoj školi Vilijamson sa životom u siromašnom crnačkom kraju Garden Hajts.

Endži Tomas kao jednu od tema svog romana uzima i uticaj Tupaka Šakura na Afroameričko društvo, ali i društvo uopšte. U svojoj pesmi Tupak repuje The hate U give little infants always fucks everybody (T.H.U.G.L.I.F.E.) tj. „Ta mržnja koju seješ među decom uvek sve sjebe“, što je i naslov ovog romana. Tupakov uticaj se ogleda u mnogim njegovim pesmama koje se bave temama kao što su rasa, pol, nasilje i imovina, i time se bori protiv sistema koji je uređen po određenim pravilima koja odgovaraju samo ljudima koji imaju moć. Činjenica je da se mnogi tinejdžeri, posebno iz siromašnijih sredina, nalaze u situaciji u kojoj je dilovanje droge jedini način da prežive. U tome se vidi odraz društva koje sistematski uništava mlade ljude i tako se generacijski podstiče rasna mržnja i opravdava nasilje.

Star se trudi da pronađe pravdu i spreči ogromnu nepravdu koju decenijama doživljava veliki broj Afroamerikanaca. Međutim, ona je svesna da je sistem protiv koga se bori izgrađen na temeljima diskriminacije manjinskih grupa i da će borba za pravdu tražiti od nje mnogo više nego što je očekivala na početku.

Uporedo sa dešavanjima, Star se u školi ponaša potpuno normalno. S druge strane, kada je u Garden Hajtsu, među ljudima koje poznaje od detinjstva, ona ne sme da se ponaša kao da pripada elitnoj školi Vilijamson. Konstantan trud da se uklopi u obe sredine, koje ne bi ni trebalo da su podeljene, budi u Star želju da aktivno učestvuje u promeni ovakve situacije.

Roman se bavi i uticajem medija na javno mišljenje, što je prisutno u današnjem svetu društvenih mreža, kao i mogućnošću da se neki događaj prikaže na mnogo različitih načina, dok većina ljudi nije ni svesna da ono što se prikazuje u medijima ne mora biti istina. Star tokom celog romana ima svest o situaciji u kojoj se nalazi i uspeva da skupi hrabrost da otvoreno kaže šta misli, ali i da se zauzme za sebe kada situacija to od nje zahteva. Ona ne odustaje od borbe za ono u šta veruje, čak ni kada joj okolnosti u kojima se nalazi ne pružaju nadu da će u toj borbi pobediti. Njena odlučnost je veoma inspirativna i sigurno će podstaći čitaoce ovog romana da i sami prepoznaju probleme u društvu i aktivno učestvuju u pronalasku njihovog rešenja.

Neohrabrujuće je to što je ova tema toliko aktuelna da su se ove godine veoma slični slučajevi dogodili u Americi što je, baš kao i u ovom romanu, rezultiralo velikim brojem protesta. Takođe, ja nisam bila upoznata sa uticajem Tupaka Šakura pre čitanja ovog romana, kao ni većina mojih vršnjaka, ali mi je drago da sada znam ko je on i na koji način je doprineo Afroameričkom društvu.

Po knjizi je snimljen i istoimeni film koji je za preporuku nakon čitanja knjige. Iako je prava retkost da je film jednako dobar kao knjiga, ovog puta je to definitivno slučaj. Nažalost, neki od interesantnih likova nisu mogli da dobiju svoju ekranizaciju, ali to nije pokvarilo doživljaj radnje. Ovaj film će vas, baš kao i knjiga, ostaviti bez daha i naterati vas da se osvrnete i zapitate kako je civilizacija došla do stadijuma da se ljudi mrze samo zato što nisu međusobno identični. Nadam se da će ova kritika zainteresovati mlade ljude da pročitaju knjigu i da će neki od njih, baš kao i Star, skupiti hrabrost da aktivno učestvuju u rešavanju problema svoje društvene zajednice.

Tekst je objavljen u okviru akcije #pobunjenočitam

Zovem se Nađa, imam 17. godina i pohađam treću godinu srednje škole u Beogradu.

Nađa Martinović