Nejednakost između dečaka i devojčica i apsurdnost tog stanja autorka vrlo dobro prikazuje kroz Rozin strip u knjizi. Ona pisanje stripa započinje nakon čitanja različitih knjiga i inspirisana je time što uočava da je dečacima čak i u pubertetu lakše nego devojčicama.
Projekat „Pobunjeno čitam: Mape jugoslovenskog nasleđa” predstavlja nastavak naših #pobunjenočitam projekata sa kojima smo počeli sredinom 2020. godine, i posvećen je istraživanju književnog i kulturnog nasleđa SFRJ. U naredna dva…
Danica Bogojević – “Zagrli mesec”
.
Odnos između Lune i Juga je vrlo upečatljiv, dirljiv i pun međusobnog razumevanja i kreativnog potencijala. Paralela između Luninog izbegavanja svog brata u javnosti i Dariovog otvorenog prijateljstva sa njim u romanu potcrtava da je isključivo na okruženju da doprinese ili odbrani Juga od stigmatizacije i diskriminacije.
Nina je prikazana kao hrabra i snalažljiva devojčica, sa puno razumevanja za svoju simpatiju Maksa koji je naprasit i zatvoren, ali koji se kroz njihovo prijateljstvo i bliskost menja. Njih…
U okviru projekta #pobunjenočitam danas Dunja Zekić piše o romanu „Krokodil peva” Vesne Aleksić u izdanju Kreativnog centra.
Frančeska Zapija „Elajza i njena čudovišta”
.
Odrasli danas smatraju da samo oni imaju velikih problema, ali to nije tačno, mnogo mladih danas živi u strahu zbog svojih vršnjaka koji ih maltretiraju ili zbog toga što se nisu dobro uklopili, jer su drugačiji, ne vole iste stvari, drugačije se oblače, ne slušaju istu muziku kao i ostali…
Dženifer Niven „Čitav svet na leđima”
.
Ovaj realistično-romantičan roman prikazuje mlade ljude koji žele da podele teret s nekim kome mogu da veruju i nekim ko će biti drugačiji i savršen sa svim svojim manama.
Ana Volc „Sto sati mraka”
.
Dok ga budete čitali, osećaćete se kao da ste tu, tik uz Emiliju što nam govori da je roman napisan u prvom licu. Ana Volc u ovom romanu takođe priča o trenutnom društvu, stereotipima kao i pritisku medija, koje je u 21. veku teško izbeći.
Kortni Samers „Sejdi”
.
Često zaboravimo na to kako postoje veći problemi od loše ocene u školi, neuzvraćene simpatije, sitnih čarki s prijateljima i porodicom. Romani ovog tipa su tu da nas podsete na to – da život nije bajka i da treba da budemo zahvalni na onome što imamo, jer je mnogima miran život luksuz koji sebi ne mogu priuštiti.
Džon Grin „Nema kraja kornjačama”
.
Fascinantno je kako su prikazani ženski likovi u ovom romanu – snažne i nezavisne devojčice i žene, čuvaju jedna drugu i prevazilaze teške situacije u kojima se nalaze. Naime, Džon Grin je knjigu napisao na osnovu ličnih iskustava sa borbom sa anksioznošću i OKP-om, ali iz perspektive mlade devojke Ejze.
