Nejednakost između dečaka i devojčica i apsurdnost tog stanja autorka vrlo dobro prikazuje kroz Rozin strip u knjizi. Ona pisanje stripa započinje nakon čitanja različitih knjiga i inspirisana je time što uočava da je dečacima čak i u pubertetu lakše nego devojčicama.

I onda sam vremenom shvatila: pa ne, ne možeš ti da čekaš tamo neku promenu. Nebitno da li je politika u pitanju ili tvoj komšiluk, zato što hoće da ti sklone park da bi sagradili parking. Ne, to zavisi od tebe, tebi se nešto ne sviđa, ti probaj nešto da promeniš. I naravno, bitno je to da se udružiš sa nekim, da nisi sam, zato što uvek ima istomišljenika. Mislim da taj neki način razmišljanja vremenom može da izrodi nešto novo. Da li je to politika, ili slikovnice, ili feminizam, bitna je solidarnost, da se okružiš ljudima koji razmišljaju na sličan način, ili eto, da se aktiviraš.