Nejednakost između dečaka i devojčica i apsurdnost tog stanja autorka vrlo dobro prikazuje kroz Rozin strip u knjizi. Ona pisanje stripa započinje nakon čitanja različitih knjiga i inspirisana je time što uočava da je dečacima čak i u pubertetu lakše nego devojčicama.
Motiv magije uspešno se sprovodi kroz roman i na drugim nivoima. Pored toga što se njime objašnjava postojanje Godine Blagodati (tokom koje šesnaestogodišnje devojke Garner okruga treba da se oslobode…
U okviru projekta #pobunjeno čitam Ivana Šalipur iz Beograda predstavlja svoju video kritiku romana “Drčna” autorke Dženifer Metju u izdanju Urban Reads.
Nik Stoun – „Dragi Martine“
.
Kroz sve tipične motive žanra provlači se dominantna tema rase koja je razlog svih sukoba, a zahvaljujući kojoj roman pridobija i širu društvenu vrednost, pored one očigledne, intimističke.
Film Grete Gervig donosi posebno kreativnu, svežu i originalnu perspektivu koja je izazvala snažne i raznovrsne reakcije. On nam pokazuje kako su dela klasične literature podložna stalno novom tumačenju i promišljanju, pri čemu je svaka nova interpretacija angažovana, osvešćena i obeležena specifičnostima svog vremena.
Kada čuje da se neko žali na tinejdžere i njihovu nezainteresovanost, poručuje: „Dođite na štand Urban Readsa tokom Beogradskog sajma knjiga“. Iz njenog bogatog neposrednog iskustva zaključuje da su mladi informisani i znaju šta žele, a sa druge strane zahtevaju komunikaciju, gotovo svakodnevnu.
Načelno posmatrajući, tema romana Endži Tomas je nasilje i sistemska rasna mržnja u SAD, kao i odnos institucija, pre svega policije, prema onima koji dolaze sa margine društva – siromašnim…
I onda sam vremenom shvatila: pa ne, ne možeš ti da čekaš tamo neku promenu. Nebitno da li je politika u pitanju ili tvoj komšiluk, zato što hoće da ti sklone park da bi sagradili parking. Ne, to zavisi od tebe, tebi se nešto ne sviđa, ti probaj nešto da promeniš. I naravno, bitno je to da se udružiš sa nekim, da nisi sam, zato što uvek ima istomišljenika. Mislim da taj neki način razmišljanja vremenom može da izrodi nešto novo. Da li je to politika, ili slikovnice, ili feminizam, bitna je solidarnost, da se okružiš ljudima koji razmišljaju na sličan način, ili eto, da se aktiviraš.
Bitno je kako ti pristupiš čitanju slikovnice. Da li ti kao roditelj, bibliotekar ili tetka (pravi upadicu – ja kao tetka) da li ćeš da postavljaš dodatna pitanja, da li ćeš da se vraćaš na ilustraciju „aaaa pogledaj ovo…“.
U drugom delu intervjua sa Jelenom Stefanović nastavljamo potragu za najboljim načinima borbe protiv patrijarhalnih tendencija u nastavi o književnosti. Prvi deo možete pročitati OVDE Razgovar vodila Milica Ulemek Fotografisala…
