U drugom delu intervjua sa Jelenom Stefanović nastavljamo potragu za najboljim načinima borbe protiv patrijarhalnih tendencija u nastavi o književnosti. Prvi deo možete pročitati OVDE Razgovar vodila Milica Ulemek Fotografisala…
Pobunjene su razgovarale sa Jelenom Stefanović, feministkinjom, književnicom, profesorkom srpskog jezika i borkinjom za rodnu ravnopravnost. U prvom delu intervjua govorile smo o feminističkom čitanju lektira u školama i svemu…
Autorkini stavovi po ovim pitanjima dolaze do izražaja obratimo li pažnju na zastupljenost muških i ženskih, negativnih i pozitivnih likova, koji jednako učestvuju u različitim formama nikadištanskog društvenog života, ili na suptilne komentare koji se odnose na rodne stereotipe – primer za to je scena u kojoj Morigan i njen drug odmah odustaju od igre u kojoj se žene svode na ulogu domaćice, opisujući je kao zastarelu.
Način tumačenja lektire može uticati na normalizovanje neravnopravnih društvenih odnosa. Npr. postojeći program (kako su pokazala rodna istraživanja) doprinosi održavanju i reprodukovanju patrijarhalnih rodnih modela, a korišćenje feminističke književne kritike omogućilo bi dekonstrukciju tih modela i kod učenika/ca razvilo kritički odnos prema rodnim stereotipa i rodnoj neravnopravnosti. U nastavi se, inače, veoma retko koriste poststrukturalistički pristupi koji omogućavaju otvaranje novih horizonata. Takođe, veoma je važno pomoći učenicima/ama da uoče ideološke aspekte teksta, da razumeju šta nam određeni tekst „radi”. Mislim da se takav pristup uglavnom izbegava
Međutim, bilo je potrebno da od te 2013. prođe još nekoliko godina i nekoliko predloga popisā i konačno je pre nekoliko dana izašao najnoviji predlog lektire za osnovnoškolsko obrazovanje koji će se početi primenjivati od školske 2019-2020. godine. I to je zato što svaka vlast s vremena na vreme mora nešto da uradi, i očigledno je došao red na lektiru za decu!
Trebali bismo opet na ulice (ovoga puta da bismo zaustavili reformu koja to nije i tražili da se utrošeni novac objasni, a fotelje isprazne), ali sad smo već potpuno izigrani i rezignirani i sumnjam da ćemo imati snage.
Tema NOB-a je takođe jedna od onih koje su duboko utkane u matricu naše kulture. Ako se svi tekstovi koji se bave ovom temom ,,izbiršu“ ne možemo očekivati da svi budu zadovoljni. I dobro je dok nijesu.
Politike nacionalnog identiteta ne samo da cementiraju nacionalni kanon, nego isključuju žensko stvaralaštvo ili ga proučavaju sporadično. Posljedice nekritičkog i rodno neosviještenog pristupa očigledne su i u školskim programima u kojima se ne propituju patrijarhalni obrasci ili se zadate rodne uloge perpetuiraju u tradicionalnom ključu.
