Sto sati mraka je sto sati bez struje kada likovi sami moraju da se staraju o sebi, u uslovima intenzivnog straha, nemoći i neizvesnosti. To je svet bez roditelja, u kojem oni propituju i svoje (dečje) i njihove (roditeljske) uloge. On ne besni samo napolju, već i u unutra – to je kovitlac besa i razočaranja sa kojim Emilija mora da se suoči.