Nejednakost između dečaka i devojčica i apsurdnost tog stanja autorka vrlo dobro prikazuje kroz Rozin strip u knjizi. Ona pisanje stripa započinje nakon čitanja različitih knjiga i inspirisana je time što uočava da je dečacima čak i u pubertetu lakše nego devojčicama.
Motiv magije uspešno se sprovodi kroz roman i na drugim nivoima. Pored toga što se njime objašnjava postojanje Godine Blagodati (tokom koje šesnaestogodišnje devojke Garner okruga treba da se oslobode…
Dženifer Niven „Čitav svet na leđima”
.
Ovaj realistično-romantičan roman prikazuje mlade ljude koji žele da podele teret s nekim kome mogu da veruju i nekim ko će biti drugačiji i savršen sa svim svojim manama.
Džon Grin „Nema kraja kornjačama”
.
Smatram da je ovo pre svega jedan veoma realističan roman. Anksioznost je odlično predstavljena, a pored toga svi likovi su osobe koje možda poznajete i nazivate prijateljima.
Džon Grin „Nema kraja kornjačama”
.
Fascinantno je kako su prikazani ženski likovi u ovom romanu – snažne i nezavisne devojčice i žene, čuvaju jedna drugu i prevazilaze teške situacije u kojima se nalaze. Naime, Džon Grin je knjigu napisao na osnovu ličnih iskustava sa borbom sa anksioznošću i OKP-om, ali iz perspektive mlade devojke Ejze.
Madlen Lengl „Kapije vremena“
.
Junakinja sa kojom se najviše identifikujem će do kraja romana, uz veliki karakterni rast, pokazati svu snagu te različitosti, koračajući mirno prema prepreci mnogo većoj od nje same.
Endži Tomas „Ta mržnja koju seješ“
.
Star tokom celog romana ima svest o situaciji u kojoj se nalazi i uspeva da skupi hrabrost da otvoreno kaže šta misli, ali i da se zauzme za sebe kada situacija to od nje zahteva.
Kada čuje da se neko žali na tinejdžere i njihovu nezainteresovanost, poručuje: „Dođite na štand Urban Readsa tokom Beogradskog sajma knjiga“. Iz njenog bogatog neposrednog iskustva zaključuje da su mladi informisani i znaju šta žele, a sa druge strane zahtevaju komunikaciju, gotovo svakodnevnu.
Ruta Sepetis – „Fontane tišine“
.
Roman je istorijska fikcija koja tematizuje istinite događaje – autorka ga i sama tako predstavlja u „Belešci“ na kraju knjige, opisujući sopstvenu motivaciju za bavljenje temom i samosvesno joj prilazeći iz pozicije strankinje. Uz to, ona uključuje i kratki opis svog istraživanja španske istorije, fotografije koje prikazuju kontekst o kom piše, kao i spisak literature, stručnih radova, članaka, filmova i drugih izvora – od kojih je, prema autorkinim rečima, „knjiga sazidana“.
Načelno posmatrajući, tema romana Endži Tomas je nasilje i sistemska rasna mržnja u SAD, kao i odnos institucija, pre svega policije, prema onima koji dolaze sa margine društva – siromašnim…
