I onda sam vremenom shvatila: pa ne, ne možeš ti da čekaš tamo neku promenu. Nebitno da li je politika u pitanju ili tvoj komšiluk, zato što hoće da ti sklone park da bi sagradili parking. Ne, to zavisi od tebe, tebi se nešto ne sviđa, ti probaj nešto da promeniš. I naravno, bitno je to da se udružiš sa nekim, da nisi sam, zato što uvek ima istomišljenika. Mislim da taj neki način razmišljanja vremenom može da izrodi nešto novo. Da li je to politika, ili slikovnice, ili feminizam, bitna je solidarnost, da se okružiš ljudima koji razmišljaju na sličan način, ili eto, da se aktiviraš.

Autorkini stavovi po ovim pitanjima dolaze do izražaja obratimo li pažnju na zastupljenost muških i ženskih, negativnih i pozitivnih likova, koji jednako učestvuju u različitim formama nikadištanskog društvenog života, ili na suptilne komentare koji se odnose na rodne stereotipe – primer za to je scena u kojoj Morigan i njen drug odmah odustaju od igre u kojoj se žene svode na ulogu domaćice, opisujući je kao zastarelu.

Način tumačenja lektire može uticati na normalizovanje neravnopravnih društvenih odnosa. Npr. postojeći program (kako su pokazala rodna istraživanja) doprinosi održavanju i reprodukovanju patrijarhalnih rodnih modela, a korišćenje feminističke književne kritike omogućilo bi dekonstrukciju tih modela i kod učenika/ca razvilo kritički odnos prema rodnim stereotipa i rodnoj neravnopravnosti. U nastavi se, inače, veoma retko koriste poststrukturalistički pristupi koji omogućavaju otvaranje novih horizonata. Takođe, veoma je važno pomoći učenicima/ama da uoče ideološke aspekte teksta, da razumeju šta nam određeni tekst „radi”. Mislim da se takav pristup uglavnom izbegava