Kroz Šarlotinu perspektivu se zastupa ideja da se smisao života i opravdanje postojanja ne meri jedinicama produktivnosti, imperativom koji nas svakodnevno napada u kapitalističkom svetu danas.

E. B. Vajt, Šarlotina mreža, Jeti 2019.

            Nekako je došlo do toga da na pomen Šarlotine mreže svi znaju o čemu je reč –  ali otprilike. Neko, jer je pogledao film iz 2006. godine, neko crtani iz 1973, neko je davno još pročitao tu knjigu,  a poneko sigurno stoji u lažnom ubeđenju da je to knjiga po kojoj je snimljen film Bejb (1995), o prasetu koje hoće da postane ovčarski gonič, a u drugom delu postaje Prase u gradu (1998).

            Roman Šarlotina mreža američkog autora E. B. Vajta prvobitno je objavljen 1952. godine u SAD. Danas se smatra američkim klasikom i nezaobilazan je naslov u zapadnom kanonu književnosti za decu. Pod naslovom Šarlotina mreža, sa originalnim ilustracijama i u novom prevodu, roman je objavila izdavačka kuća Jeti 2019. godine. Do sada je bio korišćen i naslov Paukova mreža u različitim prevodima i izdanjima u regionu od kraja sedamdesetih prošlog, do dvehiljaditih godina ovog veka. Ipak, deluje da zbog nevelikog broja izdanja ovaj dečji klasik nije bio naročito popularan među našom čitalačkom publikom, niti se izučava u okviru predmeta iz dečje književnosti na bilo kom obrazovnom nivou. Razlozi za to mogu biti razni i ovom prilikom ih ne bi trebalo nagađati, zbog čega ostaje da se odgovori na pitanje zašto bi nam ova knjiga bila važna danas i kako ćemo iz savremene perspektive oceniti njene kanonske vrednosti.

            Roman tematizuje život na jednoj američkoj farmi i paralelno prati dešavanja u ljudskom i životinjskom svetu. Radnja romana počinje kada se devojčica Fern hrabro suprotstavi svom ocu i njegovoj nameri da zakolje „zakržljalo“ prase Vilbura, nakon čega nastavlja da se stara o njemu sve dok ga, pod pritiskom roditelja, ne proda obližnjoj farmi ne bi li mogla i dalje da ga posećuje. Nakon saznanja o predodređenoj budućnosti koju imaju životinje sa farme, Vilbur nije u stanju da se pomiri sa svojom sudbinom i traži pomoć od svoje prijateljice, paučice Šarlot. Šarlot tako postaje mozak operacije spašavanja Vilburovog života, u koju je uključen čitav životinjski svet na farmi. Jedan od osnovnih metoda kojima se Šarlot koristi upravo je specifično upotrebljeno umeće pletenja paukove mreže.

            Glavne teme o kojima se govori povodom ovog romana svakako su smrt i suočavanje sa gubitkom. Povezivanje smrti i detinjstva kao suprotnih tačaka životnog ciklusa nužno izaziva nelagodu i dok se u savremenim proučavanjima omladinske književnosti smrt posmatra kao jedan od ključnih tematskih i formalnih elemenata ovog žanra, mnogo manje kritičke analize posvećeno je ovoj temi u književnosti za mlađe uzraste. Sa druge strane, knjige za decu sa ovom temom redovno se koriste u biblioterapiji kao pomoć deci u suočavanju sa gubitkom bliske osobe. Jedna od knjiga koja se često nalazi na listama preporučenih naslova u tom procesu je i Šarlotina mreža. Suočavanje sa smrću se u tekstu odvija na nekoliko nivoa: Fern se u više navrata suočava sa saznanjima o tome šta se dešava sa životinjama koje se uzgajaju na farmi. Vilbur se suočava sa strahom od sopstvene smrti, a do kraja romana će se suočiti sa još jednim gubitkom, koji će mu pomoći da nauči nešto o tome kako živeti.

            Čini se da čitanje ovog klasika u 2020-oj godini može biti osvežavajuće iz nekoliko razloga. Posebnu pažnju privlače idilični prostori sela i miran i rasterećen život na farmi. Jedan od razloga za takav dojam je i odnos ljudi prema životinjama. Ne bismo mogli biti toliko naivni da pomislimo da roman eksplicitno zagovara veganstvo ili druge modele neživotinjske ishrane, ali svakako ostavlja čitaoca/čitateljku zabrinutim/om pred saznanjem da, uz sve rezerve povodom termina, humani uzgoj životinja postaje stvar nostalgije. Iako je u pitanju izolovan primer, kao i što bi razlozi za takve postupke morali biti dodatno problematizovani, u ovom romanu likovi iz ljudskog sveta odustaju od svakidašnje uzgajivačke prakse. Iako su odrasli lakoverni i dešavanja na farmi objašnjavaju čudotvornim pojavama, njihova motivacija je radije vođena željom za popularnošću ili prestižom, nego voljom da nesvakidašnje pojave na farmi prihvate kao povod za dublju refleksiju. Ipak, devojčica Fern svesno stoji na strani životinja i u nekoliko navrata brine za njihovu dobrobit. Jedan od razloga tome je i njena sposobnost da razume razgovore u životinjskom svetu. Na taj način se u knjizi ističe potreba za međusobnim razumevanjem kao preduslovom za solidarne prakse. Upravo ova sposobnost devojčicu Fern razlikuje od odraslih u romanu. Gospodin Zakerman nenapravljeni profit od mesa kompenzuje korišćenjem Vilbura kao turističke atrakcije.

            Idiličnost pomenutog ambijenta očekivano sa sobom povlači i određene patrijarhalne stereotipe i obrasce. Dok se u životinjskom svetu Vilburovo odrastanje vezuje za posebno značajan događaj koji ističe vrednosti prijateljstva, dobrote i solidarnosti, Fernino odrastanje prati sve manja zainteresovanost za sudbine životinja i sve veća posvećenost odnosu sa dečakom u kog je zaljubljena. Na taj način se pitanje doktora Dorijana o tome da li Fern zanimaju neki dečaci, a povodom zabrinutosti njenih roditelja zbog čudnog ponašanja poput prepričavanja životinjskih razgovora i previše vremena provedenog u štali, realizuje kao uslov za vraćanje stvari u red. Tako od neustrašive zastupnice prava nejakih, Fern do kraja romana prestaje da bude investirana u sudbine životinja na farmi. Takođe, ženskim likovima, uključujući i paučicu Šarlot, pripadaju uloge negovateljica i majčinskih figura, dok su muškarci oni koji donose odluke, a dečaci očekivano nestašni.

            Druga, i svakako za savremeni kontekst najbitnija, karakteristika ove knjige tiče se isticanja jedne vrste solidarnosti i razumevanja netipične za današnji trenutak. Vilbur se u svetu romana može posmatrati kao potpuno beskoristan. Ideja da je njegovo postojanje suvišno razmatra se već na početku knjige. Vilbur se rađa kao „zakržljalo“ i „nejako“ prase koje bi „verovatno ionako uginulo“, a sigurno bi bilo ubijeno da u odbranu slabih i malih bića nije čvrsto stala osmogodišnja Fern. Vilburov dalji život na Zakermanovoj farmi obeležile su smene užina, spavanja i češkanja u pauzi između doručaka, ručaka i večera. Iako je za gospodina Zakermana Vilbur prestao da bude uzgajan za meso onda kada je postao prase za izložbu, za Šarlot je ova promena Vilburovog puta samo metod preživljavanja, a ne ispunjenja Vilburove svrhe. Kroz Šarlotinu perspektivu se zastupa ideja da se smisao života i opravdanje postojanja ne meri jedinicama produktivnosti, imperativom koji nas svakodnevno napada u kapitalističkom svetu danas. Na tom planu se poruke romana mogu čitati dvosmisleno. Sa jedne strane, upečatljivo pozitivan Šarlotin karakter puno doprinosi dominantnosti njene perspektive, a Vilburovo odrastanje obeleženo je učenjem iz Šarlotinog primera i dalje delovanje kroz praksu dobrote i brige za druge. Sa druge strane, međutim, poruka romana na primeru spašavanja Vilburovog života može se čitati i kao snađi se i upotrebi sistem u svoju korist, kao još jedan od imperativa uspešnog života u savremenom svetu.

            Ipak, Šarlotina mreža iz naslova romana ističe se kao simbol prijateljstva i solidarnosti za koje se ova junakinja aktivno zalaže kroz ceo roman. Simpatičnosti i upečatljivosti njenog karaktera doprinosi i spoj fizički male, a duhovno ogromne veličine. Osobine koje je određuju: snaga volje, razboritost, mudrost, snalažljivost i spretnost ona upošljava u svrhu dobrote i brige. Dok je Arahna u grčkoj mitologiji pretvorena u pauka jer se usudila da se u pletenju mreže takmiči sa bogovima, Šarlotinu mrežu u romanu ljudi smatraju čudom, a njihovo verovanje i svoje umeće Šarlot koristi za spašavanje života. Šarlotinu mrežu grade i odnosi između različitih životinja na farmi, stvarajući tako nekonvencionalnu porodicu. Odnosi između životinja nisu tipično hijerarhizovani i počivaju na principima međusobne podrške i prijateljstva, pa čak i kada im to nije prioritet. U tom smislu je zanimljiv i karakter pacova Templtona koji uprkos svojoj koristoljubivosti, u kritičnim trenucima ipak pristaje da se bori za dobrobit bližnjih. Šarlotina mreža nam je važna danas jer otvara prostor za optimizam i veru u spremnost pojedinaca i pojedinki da svoje kvalitete i sposobnosti koriste u službi dobrote i zarad drugih, tako podstičući vrednosti zajedništva i međusobne podrške.