Nil Gejmen “Koralina”
.
Roman prikazuje kako Koralina, iako izgubljena u drugom svetu, traži i korača ka nepoznatome, i gleda na to kao na nešto pozitivno i zabavno, što može da motiviše čitaoce i čitateljke. Radoznalost je njena najjače izražena osobina u knjizi, zajedno sa hrabrošću; to je ono što pokreće radnju i tera glavnu junakinju napred. Koralina definiše hrabrost rečenicom: “Kada si uplašen, a to uradiš svejedno.” Stoga, hrabrost nije odsustvo straha, već naša odluka da se suočimo sa nepoznatim, iako je strašno.

Sonja Ćirić „Neću da mislim na Prag”
.
Možda je u knjizi najzanimljivije pratiti kako je pisanje menjalo Darjin odnos prema okolini. Sa jedne strane, ta posvećenost uz mnoštvo školskih obaveza udaljavala je mladu književnicu od vršnjaka, ograničavala joj vreme koje je posvećivala bližnjima, ali ta strast i dar su joj omogućili da upozna mnoge zanimljive ljude u svojoj okolini.

Filip Pulman “Severna svetlost”
.
U ovoj knjizi je malo verovatno da će se sresti lik za kog se može potpuno sigurno reći da je dobar ili zao. Svi vode svoje bitke, postoje veoma važni događaji koji su ih napravili takvima kakvi su u trenutku radnje. Iako je ovo fantastični roman, to je vrlo realno i stvarno. U životu se često ne zna da li su ljudi dobri ili zli, crni ili beli.

R. H. Palasio – „Agi i ja: tri priče o čudu”
.
U ovim tekstovima je likovima dopušteno da pokažu svoje slabosti i za njih se nalazi razumevanje, dok je u osnovi svake od pojedinačnih priča njihovo prevazilaženje i postajanje boljim/om.