Ana Volc – „Sto sati mraka“
.
Sto sati mraka je sto sati bez struje kada likovi sami moraju da se staraju o sebi, u uslovima intenzivnog straha, nemoći i neizvesnosti. To je svet bez roditelja, u kojem oni propituju i svoje (dečje) i njihove (roditeljske) uloge. On ne besni samo napolju, već i u unutra – to je kovitlac besa i razočaranja sa kojim Emilija mora da se suoči.
Astrid Lindgren – „Ronja, razbojnička kći“
.
Mitska simbolika odnosa majke i ćerke zapravo omogućava novi horizont značenja – njome se posreduju sve one poruke koje nisu u prvom planu same radnje romana, ali su ključne za način na koji Astrid Lindgren oblikuje ideologiju detinjstva.
Andreas Ešbah – „Akvamarin“
.
Ešbah uspeva da preoblikuje rodne stereotipe i da predstavi bitne teme savremenog društva. Kvalitet uvećava i to što je u pitanju obrazovni roman u kom je tematizovan razvojni put junakinje od nesigurne devojke u odlučnu aktivistkinju, što je pozitivan primer u književnosti za mlade koja u ove pozicije, nažalost, češće stavlja dečake.
Nenametljiva edukativna nit omogućava Telehenovim knjigama da istovremeno budu i za decu i za odrasle. Kroz fantastične priče naivno se postavljaju najkompleksnija pitanja: da li se umorimo od drugih kao i od samih sebe, kako odlučiti kada si neodlučan, šta osećaš kada ti nešto nedostaje, šta znači ’izgubiti dan’ i ’beznadežnost’?
Načelno posmatrajući, tema romana Endži Tomas je nasilje i sistemska rasna mržnja u SAD, kao i odnos institucija, pre svega policije, prema onima koji dolaze sa margine društva – siromašnim…
