U ovoj knjizi je malo verovatno da će se sresti lik za kog se može potpuno sigurno reći da je dobar ili zao. Svi vode svoje bitke i postoje veoma važni događaji koji su ih napravili takvima kakvi su u trenutku radnje. Iako je ovo fantastični roman, to je vrlo realno i stvarno. U životu se često ne zna da li su ljudi dobri ili zli, crni ili beli.

Filip Pulman, Severna svetlost, Laguna, 2018

Čitajući različite romane, upoznala sam mnoštvo fantastičnih ženskih likova. Među njima najjači utisak ostavila je devojčica Lajra koju sam upoznala u jednom od svetova Filipa Pulmana, svetu Severne svetlosti. Pa kako je onda ona došla u moj svet? Filip Pulman je 1995. godine napisao trilogiju koja je sedam godina kasnije prevedena na srpski jezik. Trilogija se prostire kroz više paralelnih univerzuma, čija je glavna junakinja Lajra. Tokom svojih putovanja svratila je i do našeg sveta i do moje police sa knjigama.

Lajra je bez roditelja, odrasla na koledžu „Džordan“ u Oksfordu, ali ne onom koji je nama poznat, već malo drugačijem. Na Lajrinom Oksfordu se veruje u legende, magiju i ne možete baš da odredite u kom vremenu se nalazi. U svetu gde se takav Oksford nalazi, Lajra je krenula u svoju avanturu. Par neobičnih dešavanja – poseta njenog strica, nestanak najboljeg druga i poseta misteriozne gospođe Kloter, probudili su sumnje kod Lajre. Kada se na sve to  pojavio moćni prah o kome niko ne zna mnogo, Lajra i njen verni daimon (koji predstavlja ono što mi nazivamo dušom, s tom razlikom što je vidljiva i u obliku životinje) krenuli su u veliku avanturu. 

Jedna od prvih Lajrinih osobina koja dolazi do izražaja kada je upoznate je njena svojeglavost. Lajra voli Oksford, ali se strogo protivi svim pravilima koje pokušavaju da joj nametnu. Stvari koje za nju nemaju smisla ignoriše, zabranjene stvari je privlače, a uz to je i vrlo oštroumna. Ume da se snađe u svakoj situaciji i da pazi na sebe. Sa druge strane, Lajra je još uvek dete i ponekad dopušta da je vode osećanja umesto razuma. Tako pojedini likovi pokušavaju to da iskoriste protiv nje i uhvate je u klopku. Međutim, dočeka ih iznenađenje jer ne računaju na njenu snalažljivost i hrabrost, kao ni na to koliko je Lajri važna sloboda. 

Lajra je veoma samostalna i  jaka, tako da će se otarasiti svih okova koji se pred nju stavljaju. Međutim, ako Lajra vidi da je neko okovan i treba mu pomoć, neće oklevati da se da u spašavanje. Upravo to je meni najdraža Lajrina osobina koja se provlači kroz ceo roman – njena plemenitost. Ona se prepoznaje u mnogim Lajrinim spašavanjima, borbi za pravdu i praštanjima. Ta osobina se ogleda i u njenom daimonu. On, kao i kod svake osobe iz sveta Severne svetlosti, tokom odrastanja menja obličja, ali kod Lajre najčešće zauzima oblik hermelina. Veruje se da je hermelin veran i hrabar, saputnik i drug kroz život i avanture.

Sama radnja prvog toma romana tokom čitanja  je zanimljiva ali na trenutke toliko surova da gotovo podseća na horor. Te scene donekle doprinose doživljavanju priče, ali ovo je ipak fantastično-avanturistički roman. U tim momentima radnja se čini rastrzana i kao da je autor uneo malo previše straha i tame u priču.

S druge strane, upravo tim preplitanjem žanrova postiže se kompleksnost likova i njihovih života. Jer u ovoj knjizi je malo verovatno da će se sresti lik za kog se može potpuno sigurno reći da je dobar ili zao. Svi vode svoje bitke i postoje veoma važni događaji koji su ih napravili takvima kakvi su u trenutku radnje. Iako je ovo fantastični roman, to je vrlo realno i stvarno. U životu se često ne zna da li su ljudi dobri ili zli, crni ili beli.

Pogotovo kada se radi o moći, nikada se ne zna šta će ona stvoriti od ljudi. Pulman je to predstavio pomoću magičnog praha i kroz reakcije likova na otkriće nečega tako moćnog, on kritikuje vlast, autoritete i ljudsku pohlepu. Pohlepa je jedna stvar koje ima svuda, u svim svetovima gde ima i ljudi.

Još jedna odlika ne samo ovog toma, već i cele trilogije su upravo ti različiti svetovi koje Pulman opisuje. Svaki od njih ima neke sličnosti sa svetom u kome živimo, ali su opet svi različiti i  na neki način predstavljaju iskušenja našeg društva. Ja ih znam samo iz Lajrinih priča koje su vrlo detaljne i protkane njenim osećanjima i uspomenama. One su mi pomogle da ih čitajući Njegova mračna tkanja, zamislim i razumem.

Od Lajre sam saznala još mnogo toga. Kroz njene misli i osećanja, koja se prožimaju kroz delo, razumela sam radnju i junake na više načina. Lajra mi je pomogla i da shvatim da je sloboda vrlo važna, posebno da budem slobodna da budem onakva kakva jesam. Naučila me je da kada se borim za sebe i ljude koji mi znače ovaj svet nije granica, štaviše granice ne postoje.

Pulman je zato i stvorio Lajru, da bi pokazao da je svako od nas „obične dece“ vredan i da može da uradi velike stvari. Roman Severna svetlost je priča upravo o jednoj običnoj devojčici, velikom početku njenog odrastanja, a najlepši deo jeste proći sve to zajedno sa njom. Nadam se da će nakon čitanja ove kritike Lajra svratiti i do vaše police.

Zovem se Sara, idem u srednju školu i u slobodno vreme volim da izučavam fantastične svetove.
Sara Pavlović

Tekst je objavljen u okviru akcije #pobunjenočitam!