Kroz roman likovi odrastaju, preuzimaju odredjenu odgovornost i uče kako da žive sa svojim strahovima i problemima. Suočavaju se sami sa sobom i jačaju samopouzdanje. Ovaj realistično-romantičan roman prikazuje mlade ljude koji žele da podele teret s nekim kome mogu da veruju i nekim ko će biti drugačiji i savršen sa svim svojim manama.

Dženifer Niven Čitav svet na leđima, Urban reads 2017

Moram da priznam da sam dugo razmišljala kako da počnem da pišem kritiku romana koji je na mene ostavio izuzetan utisak, sve dok ga nisam pročitala do kraja i svela ga na sam naslov u kom je sadržana njegova suština. Valjda je to zato što sam saosećala sa likovima i prošla slične događaje kao i oni. Roman Čitav svet na leđima nas usmerava da sagledamo i shvatimo kakav je današnji svet u kom živimo. Ovaj roman govori o zaljubljivanju u samog sebe, da bi mogao da se zaljubiš i u nekog drugog. Prikazuje zaljubljenost u mane, kako svoje, tako i tuđe. Akcenat je na tome da smo svi nekome potrebni baš takvi kakvi jesmo i da niko nije savršen, samo su maske koje nosimo savršene.

Dopada mi se što je autorka u knjigu ubacila dva pripovedača koja su ujedno i glavni likovi. Džek Mezelin, na prvi pogled popularan dečko, ima sve što poželi i ne dopušta nikome da mu se približi. On je u stvari neko ko hoda kroz život bez mogućnosti da raspozna lica, koja su, kako i sam govori, mapa života. Drugi pripovedač je Libi Straut, devojka koja se bori sa gubitkom majke i strahom od smrti, pa to nadoknađuje hranom, jedinom utehom koja je nikada neće izneveriti. Njihove priče se smenjuju i to pomaže razumevanju dogadjaja u kojima zajedno učestvuju. Dopada mi se što njih dvoje čine celinu i što jedno bez drugog ne mogu. Nivenova prikazuje oba lika kao jake ličnosti koje su primorane da se bore sa nečim što nisu zaslužile ili s čim nikad ne bi poželeli da se bore.

Džek je primer osobe koja probleme nosi u sebi i njegov lik pokazuje da stvari nisu uvek onakve kakvim se čine. Često se pita da li je on kriv za probleme koji se dešavaju oko njega. Mrzi svog oca koji vara njegovu majku, ali krije to od nje da je ne bi povredio. Libi se rugaju zbog fizičkog izgleda i zbog toga se suočava sa grupom ljudi koji je ponižavaju samo zato što žele da se dokažu ili ponižavanjem drugih sakriju svoje nedostatke. Ona poseduje unutrašnju lepotu koju niko ne vidi sem ljudi koji je iskreno vole. Oni se uporno opiru okolini i trude se da pomogu osobama koje su drugačije poput njih i pruže im podršku. Oboje nose čitav svet na leđima. Ni Libi ni Džeka ne dotiču tuđa mišljenja ili se ipak prave da ih ne dotiču. Oboje traže slamku spasa ne bi li se izvukli iz kruga ljudi koji ih ne shvataju.

Likovi u priči stiču prijatelje i menjaju odnose sa porodicom. Shvataju vrednost pravog prijateljstva i povezuju se sa svetom oko sebe. Samim tim što priča ne teče linearno, već se smenjuju prošlost i sadašnjost, pomaže nam da razumemo bolje njihove odnose sa porodicom i prijateljima. I Džeku i Libi su potrebna podrška i čvrsti odnosi sa ljudima oko sebe da bi mogli lakše da prevaziđu svoje probleme. Prijateljstva su im izgrađena na razumevanju i podršci, što jača njihov međusobni odnos i pomaže im da bolje razumeju svet u kom žive.

Kroz roman likovi odrastaju, preuzimaju odredjenu odgovornost i uče kako da žive sa svojim strahovima i problemima. Suočavaju se sami sa sobom i jačaju samopouzdanje. Ovaj realistično-romantičan roman prikazuje mlade ljude koji žele da podele teret s nekim kome mogu da veruju i nekim ko će biti drugačiji i savršen sa svim svojim manama.

Sama sam se u jednom životnom periodu osećala kao Libi, kao neko ko ne pripada i ko nikada neće pripadati većini. Želela sam samo da se stopim sa masom, ali jednostavno nisam mogla i to sam mrzela, sve dok nisam odlučila da sebe, kao oduvek drugačiju, prihvatim takvu. Svi vi koji mrzite svoje telo, kosu, oči ili obrve, setite se da ste nekome baš takvi potrebni! Volite sebe da bi vas i drugi zavoleli i nikada ne odustajte od toga što jeste i od svojih ciljeva. Život je jedan i svi smo dovoljno vredni da ga živimo punim plućima i budemo ono što jesmo i verujemo u sebe čak iako niko drugi u nas ne veruje!

Isidora Nešić

Zovem se Isidora Nešić, imam sedamnaest godina i živim u Malom Požarevcu. Učenica sam jedne srednje škole i u slobodno vreme slušam muziku, čitam, crtam i pišem.