Roman „Severna svetlost’’ Filipa Pulmana mi se svideo zato što je prilagođen svim uzrastima. U ovoj knjizi mogu da uživaju kako deca tako i odrasli. Roman je objavljen 1995. godine i predstavlja prvi deo trilogije. Postoji i film, kao i serija snimljena po romanima, čija je prva sezona izašla 2019. godine, a druga upravo izlazi!
Knjiga pripada žanru naučne fantastke i to je čini posebno zanimljivom i uzbudljivom. Pripovedač u romanu prikriva negativne junake, tako da mi ne znamo ko su oni; usmeravajući pažnju na ono što rade pozitivni junaci i junakinje.
Događaji u knjizi su hronološki poređani. Roman prikazuje dvanaestogodišnju devojčicu, Lajru, koja odrasta bez roditelja na koledžu „Džordan’’. Lajra nije volela da se druži sa ostalim devojčicama, već je uživala u druženju sa decom Cingara i decom iz grada. Volela je da se uprlja i često su joj nokti bili crni.
Stalno je updala u nevolje i bila je veoma nestašna, ali su je svi iz koledža voleli, čuvali i ponašali se poput roditelja, koje nije imala.

Radnja se odvija u svetu sličnom našem, ali ipak drugačijem. Ljudi u tom svetu imaju daimone: stvorenja bez kojih ljudska bića ne mogu da žive (damon je deo ljudske duše, i čovek je deo daimonove duše). Uglavnom poprimaju oblike životinja i insekata, a ne mogu da poprime ljudiski oblik. Ljudi i daimoni su vezani neraskidivom i nevidljivom vezom i smatra se da niko ne treba da dotiče daimona drugog čoveka. Dečji daimoni mogu da menjaju oblike, a kada deca porastu, uzimaju samo jednan oblik. Daimon glavne junakinje, Lajre, zvao se Pantalaimon i on je bio njen glas razuma. Najviše je provodio vreme u obliku hermelina. Odnos između ljudi i daimona, a posebno period kada daimon uzima samo jedan oblik
ispostavlja se kao veoma bitan za radnju romana. Taj odnos pokušavaju da iskoriste i zloupotrebe mnogi junaci i junakinje romana, a Lajra, ni ne znajući u šta se upušta, odlučuje da krene na burno putovanje, kako bi spasila svog najboljeg prijatelja. Na tom putovanju joj pomažu mnogi: narod Cingara, oklopni medved Jorek Birnison, veštice…
Uspevši da nauči da čita aletiometar, magičnu spravu koja odgovara samo istinom na pitanje koje se postavi, Lajra uspeva da prevaziđe mnoge prepreke i stigne do svog cilja: da na hladnom i dalekom Severu pronađe svog prijatelja Rodžera.

Glavna junakinja na kraju romana uspeva da kroči tamo gde niko od ljudi sa Zemlje nije uspeo pre.
Iako mi se dopala Lajra jer je hrabra i opire se pravilima i ona ipak biva povedena uobičajenim načinim razmišljanja. U jednom delu knjige pojavljuje se rodni stereotip kada Lajra sreće naučnice (žene) i pomisli da su one nedostojne tog posla i da nikad ne bi mogle da prevaziđu dostignuća muških naučnika. Taj deo me je posebno razočarao jer mislim da svi mogu da ispune svoj san uz mnogo želje, truda i
upornosti.
Bilo mi je zanimljivo dok sam čitala ovaj roman i želela bih da, kao i glavna junakinja, živim u svetu gde daimoni postoje, jer bi onda znala da sam bezbedna i da je neko uvek tu za mene.

Knjiga mi se, takođe, dopala, zato što je Lajra hrabra i ne plaši se da isakaže svoj stav. Ona je samopouzdana, hrabra, domišljata… Za razilku od mene: stidljive, neodlučne i često bez dovoljno samopouzdanja, čitajući Severnu svetlost, naučila sam kako da budem jača.

Danica Jokić

Tekst je objavljen u okviru akcije #pobunjenočitam