Vilov romantičarski defetizam i Stelina opsesivna potreba za kontrolom donekle su motivisani hroničnom i icrpljujućom bolešću, ali to, kao i u slučaju ’dosade’, ne menja činjenicu da su dati u izlizanim i u rodno klišeiziranim obrascima. Ono što, međutim, nije dovoljno motivisano, jeste sama ljubav između Stele i Vila – to je još jedna posledica sentimentalne (’holivudske’) matrice u kojoj se ljubav likova manje ili više podrazumeva, navodno motivisana prikazom njihovog prvog susreta.

Rejčel Lipinkot, Miki Dotri, Tobajas Jakonis, Nepremostiva blizina (Laguna, 2019)

Nepremostiva blizina je zanimljiv i pomalo iznenađujući slučaj knjige koja je nastala kao adaptacija scenarija za film. Dotri i Jakonis su autori scenarija, dok je Rejčel Lipinkot napisala romanesknu verziju. Ova činjenica postaje manje iznenađujuća nakon čitanja romana – njom se potencijalno daju objasniti brojni klišei u romanu koji se sasvim opravdano mogu okarakterisati kao „holivudski“. Referenca na holivudske obrasce ovde je na mestu naročito imajući u vidu savremeni trend ljubavnih teen filmova o mladima koji boluju od određene neizlečive bolesti. Reč trend upućuje ne samo na popularnost i profitabilnost ovih filmova (The Fault in Our Stars, Midnight Sun, A Walk to Remember – kao nešto raniji prethodnik), nego i na problematični odnos onih koji film kreiraju i/ili distribuiraju prema temi koju obrađuje. U marketinškoj kampanji promocije filma Nepremostiva blizina, bolest cistične fibroze krajnje je trivijalizovana, naročito pravilo obavezne udaljenosti između dvoje obolelih od CF, tzv. pravilo od šest stopa. Svrha ovog pravila jeste zaštita obolelih od bakterijskih infekcija, na koje su njihova pluća inače osetljiva, dok zarada infekcije od drugog obolelog predstavlja naročitu opasnost. Studio je, naime, platio Instagram influenserima za promociju filma, koja se svela na poređenje spomenutog pravila sa iskustvom udaljenosti od prijatelja i porodice i sa ljubavnim vezama na daljinu.  U prikazu romana ovaj kontekst deluje relevantno upravo zbog toga što je sam roman potekao iz njega, a ne obrnuto, i što kontekst pruža dodatno svetlo na značenjske nivoe samog romana.

Postavka radnje u Nepremostivoj blizini zasniva se na ljubavnom zapletu između dvoje tinejdžera, Stele i Vila, obolelih od cistične fibroze, zbog koje u svakom trenutku mora postojati distanca od šest stopa (kasnije pet) između njih. Naslov romana na srpskom (kao i u originalu, Five Feet Apart) odnosi se na tu okolnost, i to sasvim prikladno, jer čitav zaplet formiran je na njoj. Ova okolnost svakako je važan aspekt života sa cističnom fibrozom, jer predstavlja apsolutnu nemogućnost fizičkog kontakta između obolelih, među kojima se, naravno, mogu razviti bliski odnosi. Odnos Stele i Poa, čije se prijateljstvo proteže kroz celu deceniju redovnih boravaka u istoj bolnici, ilustruje potresnost ove nemogućnosti kontakta. S druge strane, ista okolnost iskorišćena je za oblikovanje dinamike romantičnog odnosa dvoje protagonista romana, Stele i Vila, na način koji neizbežno podseća na klišeizirane obrasce „zabranjene ljubavi“. Drugim rečima, iskustvo života sa cističnom fibrozom svedeno je na formulu „zabranjene ljubavi“ i eksploatisano u svrhu te formule.

Sam ljubavni zaplet, čak i nevezano za bolest, zasnovan je na predvidljivoj dinamici između devojke i momka. Tačka od koje se dinamika razvija jeste instant ’hemija’ između para utemeljena na antagonizmu, na animozitetu. Drugi element čini sama konstrukcija likova: devojka je odgovorna, organizovana, vredna i brine o drugima više nego o sebi; momak je neodgovorni „buntovnik“, ali ’zadivljujuće’ hrabar, ’slobodan’, talentovan. Prevazilaženje sukoba, potom, vodi u fazu u kojoj devojka svojom brigom menja momka, ’leči’ njegov romantičarski defetizam prema životu. Nije slučajno, pritom, ni to što je Vil izuzetno bogat: po klasičnom obrascu, ’romantičarski junak’ je zasićen svojim životom uprkos svim privilegijama, ako ne i baš zbog njih. Cistična fibroza uneta je kao motivacija Vilove ennui, ali formulaičnost u konstrukciji ovog osećanja ’dosade’ i njeno korišćenje u narativnom sklopu romana upućuju na zaključak da je reč pre o ’opravdanju’ nego o pravoj motivaciji. Implicitna autorska instanca pokazuje bazičnu svest o problemu dostupnosti zdravstva i donekle ironizuje Vilov manjak svesti o sopstvenim privilegijama, ali okvir u kome to radi ostaje itekako problematičan. Po je sin siromašnih i deportovanih migranata iz Kolumbije, i nije video svoje roditelje nekoliko godina, ali je cela svrha unošenja ovog iskustva u roman, na svega dve stranice teksta, isključivo zarad Vilovog ’prosvećenja’, iz njegove perspektive, zarad njegovog uvida. Jedini, a i ciljani rezultat ove scene jeste izvesno osećanje samozadovoljstva koje Vil, a zajedno sa njim i čitalac i čitateljka, dobija iz trenutka sažaljenja nad deprivilegovanim likom.  

Vilov romantičarski defetizam i Stelina opsesivna potreba za kontrolom donekle su motivisani hroničnom i icrpljujućom bolešću, ali to, kao i u slučaju ’dosade’, ne menja činjenicu da su dati u izlizanim i u rodno klišeiziranim obrascima. Ono što, međutim, nije dovoljno motivisano, jeste sama ljubav između Stele i Vila – to je još jedna posledica sentimentalne (’holivudske’) matrice u kojoj se ljubav likova manje ili više podrazumeva, navodno motivisana prikazom njihovog prvog susreta. Početna osećanja netrpeljivosti, kako je već rečeno, postavljaju se kao signal duboke privlačnosti između protagonista, što je problematičan koncept sam po sebi. Ovakav nedostatak motivacije ljubavnog odnosa koji je u središtu radnje i od suštinskog značaja za njen razvoj, dakle, čini da cela priča deluje neuverljivo i patetično. U klimaksu radnje, opet unoseći sloj melodramatičnosti, Stela odbija nova pluća i time, suštinski, sam život –zbog momka. Iako ova odluka nije ’poslednja reč’ u romanu, ona ipak dodatno romantizuje celu priču i, u krajnjem, samoubistvo iz ljubavi.

Ključ za još jedan sloj romantizacije bolesti nalazi se u terminu koji su drugi već upotrebili u vezi sa filmom Nepremostiva blizina – pity porn. Ne samo što je cistična fibroza iskorišćena zarad ’originalne’ postavke ljubavnog zapleta, nego su u narativ uneseni i elementi za koje je teško naći bolje objašnjenje od toga da je reč o nameri da se izazove sažaljenje kod čitalaca i čitateljki. Ako bi se i razvod Stelinih roditelja i odlazak Vilovog oca od porodice moglo, u narativnom smislu, ’opravdati’ kao deo posledica bolesti poput cistične fibroze, smrt Steline sestre deluje ’veštački’ umetnuta u roman. Ta tema, drugim rečima, ni na jedan relevantan i uverljiv način ne doprinosi glavnom toku radnje – ljubavnom zapletu, niti prikazu bolesti.

Eksplicirana namera autora bila je podizanje javne svesti o cističnoj fibrozi, i svakako da za ovim ima potrebe. Ipak, uzimajući u obzir postupke kojima je oblikovan prikaz života sa datom bolešću, čini se mnogo istinitijim kvalifikovati ovu nameru kao izgovor pod kojim se ’prodaje’ ljubavna priča. Glavni problem romana je, u suštini, njegovo korišćenje krajnje izlizanih matrica ljubavnog narativa, što je za posledicu imalo i banalizovanje same bolesti.

Projekat MiniBookvica je jedan od tri pobednika konkursa Superste+ za 2018. u okviru programa Superste.net.