Često zaboravimo na to kako postoje veći problemi od loše ocene u školi, neuzvraćene simpatije, sitnih čarki s prijateljima i porodicom. Romani ovog tipa su tu da nas podsete na to – da život nije bajka i da treba da budemo zahvalni na onome što imamo, jer je mnogima miran život luksuz koji sebi ne mogu priuštiti.

Kortni Samers, Sejdi, Vulkan 2019

Roman Sejdi Kortni Samers je roman koji sam dugo planirala da pročitam i drago mi je što mi se konačno pružila prilika. Ovaj roman je tinejdž triler i govori o Sejdinoj potrazi za Kitom, ubicom njene mlađe sestre Meti. Radnja počinje uvodom u dokumentarnu radio seriju Devojke, u kojoj autor, Vest Mekrej, istražuje slučaj Sejdinog nestanka nakon ubistva njene sestre. Sejdi nije obična devojka. Jača je od običnog. Sa njenom pričom se upoznajemo uz lik Vesta Makreja, koji nas kroz nju vodi do samog kraja. Zašto baš Vest Makrej? Ni u jednom romanu stvari nisu poklopljene slučajno, pa ni u ovom. Vest Makrej je otac maloletnog deteta, devojčice. Baš kao što su bile Sejdi, Meti i mala Nel. U tim godinama se može očekivati samo bezbrižno detinjstvo, zar ne? Lik Kita u romanu ovo opovrgava. Za Sejdi i Meti je bio Kit, za nekoga Daren, ali isto zlo je preovladavalo iza svakog imena.

U romanu su prisutna dva toka pripovedanja – jedan iz Vestovog ugla, drugi iz Sejdinog. Vest nam pripoveda u sadašnjosti a Sejdi u prošlosti. Takav način pripovedanja je učinio roman konfuznim. S obzirom na to da je ovo realističan triler, smatram da mu je bilo potrebno malo više napetosti.

Jedan od pozitivnh aspekata romana je karakterizacija junaka i junakinja . Fokus kod svih likova je na karakternim osobinama. Veći fokus je bio na ženskim likovima. Ono što mi je bilo zanimljivo jeste Sejdino mucanje. Njega shvatam kao metaforu za Sejdinu neshvaćenost od strane okoline. Smatram da nije dovoljno pažnje posvećeno priči o Kitovom detinjstvu ili razlozima zbog kojih je postao nasilnik. Negativni junaci su prikazani realistično, bez imalo ulepšavanja, što mi se dopalo. Kendal i Noa su deca Kitovog druga i saučesnika. Sejdi ovo dvoje svojih vršnjaka prati na Instagramu sa namerom da preko njih dođe do njihovog oca. Njih dvoje bi mogli biti negativni junaci, ali ne u ovom romanu. Pojam negativnog u ovom romanu je mnogo dublji od razmaženih bezobraznih tinejdžera. Njihov drug Havi se može svrstati u pozitivne likove. Potrudio se da pomogne Sejdi u razotkrivanju Kita i Sajlasa, uprkos tome što mu je bilo teško da to učini ocu svojih prijatelja. Tim postupkom je pokazao ogromnu hrabrost.

Kler, Metina i Sejdina majka, karakterisana je kao negativan lik. Po meni je osuđena manje nego što je trebalo da bude. Sejdi je bila primorana ranije da odraste, da vodi brigu o Meti. Niko nije razmišljao da li njoj treba briga, da li je njoj potrebna pažnja. Jasno je prikazano da se Kler kaje zbog svojih postupaka, ali nekada kajanje nije dovoljno. Kler i Mej Bet, Metina i Sejdina komšinica i neka vrsta starateljke , nikada se nisu slagale, jer se prosto njihova viđenja sveta nisu poklapala. Mej Bet se trudila da nadomesti figuru majke u Sejdinom životu, jer, kako se i navodi u romanu, Kler je uvek više pažnje posvećivala Meti. Odsustvo podrške koju Sejdi dobija od okruženja naglašena je i time što roman pokazuje da većina Sejdine okoline odlučuje da joj pomogne tek nakon što bi ih ucenila. Više pomoći i podrške je dobijao Kit, što takođe dokazuje koliko loš može da bude svet u kome živimo.

Ono što nedostaje jeste malo više informacija o noći kada je Kit ubijen. Ovaj momenat u romanu deluje nerazajšnjeno. Kraj romana se može posmatrati iz dva ugla. Na neki način je otvoren, jer nije jasno rečeno da li je Sejdi mrtva i da li je ona ubila Kita. Može se pretpostaviti da čovek kao što je Kit nikad ne bi ostavio Sejdi u životu. Ukoliko je tako, ovakav kraj se može smatrati srećnim za Sejdi i ostale devojčice, jer jedan život koji je stvarao traume tuđim životima je ugašen. Ipak, pre gašenja je uništio još jedan, što je vrlo potresno. Razmatranje mogućnosti da je Sejdi preživela otvara pitanje da li bi ikada više mogla da živi normalno, bez trunke griže savesti? Smatram da je smrt za Sejdi bila nagrada, za Kita zaslužena kazna.

Čitanje ovog romana je bilo teško za mene, pedofilija nije tema o kojoj se ikada može pričati sa osmehom na licu i bez osećaja mučnine u stomaku. Često zaboravimo na to kako postoje veći problemi od loše ocene u školi, neuzvraćene simpatije, sitnih čarki s prijateljima i porodicom. Romani ovog tipa su tu da nas podsete na to – da život nije bajka i da treba da budemo zahvalni na onome što imamo, jer je mnogima miran život luksuz koji sebi ne mogu priuštiti.

Jelena Mićić

Moje ime je Jelena, imam 15 godina, iz Čoke sam i idem u prvi razred gimnazije. U slobodno vreme volim da čitam i provodim vreme sa društvom.
Dopalo mi se novo iskustvo pisanja književne kritike i drago mi je što sam učestvovala u ovom projektu.