Sonja Ćirić – „Neću da mislim na Prag“
.
Roman „Neću da mislim na Prag“ interesantan je utoliko što nagoveštava drugačiji smer tematizacije i narativizacije odrastanja mlade stvarateljke u kome bi se savremena književna produkcija mogla kretati.
Ove zime umesto u igraonice, decu za ruku i pravac u muzeje! Možda na prvi pogled većini ne deluje baš tako, ali muzeji mogu da postanu prava igrališta koja ne…
Ruta Sepetis – „Fontane tišine“
.
Roman je istorijska fikcija koja tematizuje istinite događaje – autorka ga i sama tako predstavlja u „Belešci“ na kraju knjige, opisujući sopstvenu motivaciju za bavljenje temom i samosvesno joj prilazeći iz pozicije strankinje. Uz to, ona uključuje i kratki opis svog istraživanja španske istorije, fotografije koje prikazuju kontekst o kom piše, kao i spisak literature, stručnih radova, članaka, filmova i drugih izvora – od kojih je, prema autorkinim rečima, „knjiga sazidana“.
Sele smo ispred jelke da pričamo o protekloj godini na portalu Mini Bookvica. Bonus inside: video blooperi.
Ana Volc – „Sto sati mraka“
.
Sto sati mraka je sto sati bez struje kada likovi sami moraju da se staraju o sebi, u uslovima intenzivnog straha, nemoći i neizvesnosti. To je svet bez roditelja, u kojem oni propituju i svoje (dečje) i njihove (roditeljske) uloge. On ne besni samo napolju, već i u unutra – to je kovitlac besa i razočaranja sa kojim Emilija mora da se suoči.
Ovaj put pobunjeno razgovaramo o tome kako se u književnosti decu i mlade tretiraju problemi u ishrani. U videu će biti reči o sledećim romanima: 1. 35 kalorija bez šećera…
Pre nekoliko dana, Boo i ja smo smo započele razgovor o bajkama. Pokušale smo da se prisetimo nekih neobičnih junakinja, bilo u narodnim ili autorskim, i nije nam baš polazilo…
Astrid Lindgren – „Ronja, razbojnička kći“
.
Mitska simbolika odnosa majke i ćerke zapravo omogućava novi horizont značenja – njome se posreduju sve one poruke koje nisu u prvom planu same radnje romana, ali su ključne za način na koji Astrid Lindgren oblikuje ideologiju detinjstva.
Umesto novogodišnjih ukrasa, ovog decembra za šarene boje i veseliju svakodnevicu zaslužna je ilustratorka Jelena Jovanović, poznata kao Miss Poppy Art. Priredio: Mladen Savković Da li možeš da se prisetiš…
R. Lipinkot, M. Dotri, T. Jakonis – „Nepremostiva blizina“
.
Vilov romantičarski defetizam i Stelina opsesivna potreba za kontrolom donekle su motivisani hroničnom i icrpljujućom bolešću, ali to, kao i u slučaju ’dosade’, ne menja činjenicu da su dati u izlizanim i u rodno klišeiziranim obrascima. Ono što, međutim, nije dovoljno motivisano, jeste sama ljubav između Stele i Vila – to je još jedna posledica sentimentalne (’holivudske’) matrice u kojoj se ljubav likova manje ili više podrazumeva, navodno motivisana prikazom njihovog prvog susreta.
