Čitajući Dnevnik jedne skoro pa tinejdžerke
Iako mu je primarna uloga da zabavi, Dnevnik jedne skoro pa tinejdžerke ne zanemaruje i ozbiljne teme. U skladu sa formom, ne postoji karakterizacija na kakvu smo navikli u klasičnim…
Koja si mreža?
E. B. Vajt – „Šarlotina mreža”
.
Kroz Šarlotinu perspektivu se zastupa ideja da se smisao života i opravdanje postojanja ne meri jedinicama produktivnosti, imperativom koji nas svakodnevno napada u kapitalističkom svetu danas.
Jedan je Avgust
R. H. Palasio – „Agi i ja: tri priče o čudu”
.
U ovim tekstovima je likovima dopušteno da pokažu svoje slabosti i za njih se nalazi razumevanje, dok je u osnovi svake od pojedinačnih priča njihovo prevazilaženje i postajanje boljim/om.
Od Sofije do svemira: doživljaji riđeg mačora Tufa
Georgi Konstantinov – „Doživljaji riđeg gusara Tufa“
.
Zahvaljujući činjenici da tokom svojih putešestvija uspostavlja mnoga prijateljstva i bliske odnose, Tufo, a s njim i mlada publika, naučiće dosta o ljudima i međuljudskim odnosima, ali i to da u životu postoje i tužni događaji poput teških rastanaka i smrti onih koje volimo.
Dragi Martine – životi crnih tinejdžera su važni
Nik Stoun – „Dragi Martine“
.
Kroz sve tipične motive žanra provlači se dominantna tema rase koja je razlog svih sukoba, a zahvaljujući kojoj roman pridobija i širu društvenu vrednost, pored one očigledne, intimističke.
„Male žene” danas: šta nam donosi nova adaptacija
Film Grete Gervig donosi posebno kreativnu, svežu i originalnu perspektivu koja je izazvala snažne i raznovrsne reakcije. On nam pokazuje kako su dela klasične literature podložna stalno novom tumačenju i promišljanju, pri čemu je svaka nova interpretacija angažovana, osvešćena i obeležena specifičnostima svog vremena.
Uređivačkom politikom do društvenih promena
Kada čuje da se neko žali na tinejdžere i njihovu nezainteresovanost, poručuje: „Dođite na štand Urban Readsa tokom Beogradskog sajma knjiga“. Iz njenog bogatog neposrednog iskustva zaključuje da su mladi informisani i znaju šta žele, a sa druge strane zahtevaju komunikaciju, gotovo svakodnevnu.
Nesvakidašnji ispit zrelosti
Sonja Ćirić – „Neću da mislim na Prag“
.
Roman „Neću da mislim na Prag“ interesantan je utoliko što nagoveštava drugačiji smer tematizacije i narativizacije odrastanja mlade stvarateljke u kome bi se savremena književna produkcija mogla kretati.
MUZEJSKE IGRAONICE ZA ZIMSKE DANE
Ove zime umesto u igraonice, decu za ruku i pravac u muzeje! Možda na prvi pogled većini ne deluje baš tako, ali muzeji mogu da postanu prava igrališta koja ne…
Pisanje istorije spolja ka unutra
Ruta Sepetis – „Fontane tišine“
.
Roman je istorijska fikcija koja tematizuje istinite događaje – autorka ga i sama tako predstavlja u „Belešci“ na kraju knjige, opisujući sopstvenu motivaciju za bavljenje temom i samosvesno joj prilazeći iz pozicije strankinje. Uz to, ona uključuje i kratki opis svog istraživanja španske istorije, fotografije koje prikazuju kontekst o kom piše, kao i spisak literature, stručnih radova, članaka, filmova i drugih izvora – od kojih je, prema autorkinim rečima, „knjiga sazidana“.